Osnovna škola „Bubanjski heroji“  iz grada Niša (Srbija) sarađuje sa školama iz Rusije već pet godina. Đorđe Bojanić, profesor istorije i đakon Dejan Jovanović, nastavnik veronauke, uz odobrenje direktorke  škole „Bubanjski heroji“ Verice Radenković  i uz učešće drugih  nastavnika, uspešno razvijaju ovu interakciju u okviru sporazuma o obrazovnoj saradnji.

Zajedno sa svojim ruskim prijateljima iz Osnovne škole br. 11 grada Šuja (Ivanovska oblast, Rusija) redovno održavaju zajedničke časove i sastanke. Prethodne školske godine preko skajpa su održane konferencije učenika i snimani filmovi o ruskoj pomoći Srbiji, ruskim piscima i proučavanju njihovih dela u srpskim školama. Nedavno je snimljen film o znamenitostima Niša. Tokom proteklih godina snimljeno je ukupno 10 filmova.

Ministarstvo prosvete Srbije je školu u Nišu proglasilo jednom od najboljih u zemlji.

Škola „Bubanjski heroji“ je postala poznata i u Rusiji. U martu 2020.godine Đorđe Bojanić je učestvovao na forumu ,,Balkanski most, Ivanovo 2020″ u organizaciji Jevgenija Osenkova i ,,Rusko-srpskog dijaloga“ sa kojima saradnju ima OŠ ,,Bubanjski heroji“. Govorio je o saradnji sa školama iz Rusije, a posebno sa Rusko-srpskim klubom u Šuji.

Intervju Đorđa Bojanića za ruski časopis ,,DIALOG„

–Đorđe, recite nam kako ste započeli saradnju sa školama iz Rusije?

Internet, koliko ima svojih loših strana, toliko ima i dobrih, jer je za ovaj spoj svakako zaslužan napredak tehnologije  i obostrana bratska ljubav. Da nije bilo Fejsbuka (FB), možda se ne bi ni rodila ova ideja.

Poznanstvo sa ruskim kolegama počelo je preko FB stranice i sajta čiji sam glavni urednik srpskaistorija.com. Tu se i začela ideja o našoj saradnji, koja traje više od pet godina.

Predlog za realizaciju prvog međunarodnog uglednog video časa sa temom „Car Nikolaj Drugi i ruska politika na Balkanu početkom 20. veka” došao je od strane srpskog prijatelja, ruskog profesora istorije Aleksandra Nikolaeviča Muravjova, koji je tada radio u Ponjkinskoj osnovnoj školi iz Ivanovske oblasti (Ruska Federacija)“.

Sve nas povezuje samo jedan cilj – pamćenje i očuvanje neraskidivih bratskih veza kroz istoriju, kao i upoznavanje posebnosti naša dva naroda.

-Mislite li da je ova saradnja potrebna i korisna i zašto? Kako su učenici i nastavnici reagovali?

Kako da ne. Ova saradnja ima veoma veliki značaj. Prepoznali smo zajednički interes koji ima za cilj razvoj međunarodnih društvenih odnosa između škola, uključujući i  raznovrsnu obrazovnu komunikaciju između učenika iz Rusije i Srbije. Jedan od ciljeva ovog vida obrazovanja je i da iza nas ostane neki pečat, da kroz ovaj vid učenja đaci upamte svoje školske dane. Učenici su ovu saradnju sa oduševljenjem prihvatili, sve radimo uz saglasnost učenika i roditelja. Celokupan ovaj rad su vannastavne aktivnosti.

Naravno, i ostale kolege su prihvatile ovu saradnju. U školi je formiran i tim za Međunarodnu saradnju.  Svakako, bez pomoći kolega  ne bi ovoga ni bilo u ovoj meri. Veroučitelj Dejan Jovanović i ja  imamo i odličnu podršku kolega. U radu nam pomažu profesorke srpskog jezika Tatjana Cekić i Dragana Nešić, prof.geografije Aleksandra Colić, prof.muzičke kulture Nataša Miljković,kao i pedagog škole Dragana Stevanović i naravno, direktorka Verica Radenković, koja je podržala i odobrila ovu saradnju.

-Poznato je da su filmovi koje ste snimili namenjeni pre svega učenicima. Da li vam ovo pomaže na časovima u proučavanju ruske i srpske istorije?

Tako je. Dakle, glavni cilj ovog zanimljivog obrazovnog projekta je proučavanje srpske i ruske istorije, kulture, običaja i tradicije, kao i obostrano upoznavanje učenika širom Srbije i Rusije sa različitim istorijskim temama. Sve to kroz dodatne časove učenika osmog razreda, a uz saglasnost roditelja učenika koji su u projektu. Iza nas je veliki broj zajedničkih filmova prevedenih na ruski i srpski jezik. Teme koje obrađujemo veoma su važne za proučavanje istorije naših zemalja i koriste nam i u nastavi kada obrađujemo gradivo koje se podudara sa temom.

-Preko Skajpa ste imali sastanke sa učenicima iz Šuje. Kako je to obogatilo vaše učenike i šta im je omogućilo?

Da, svake godine praktikujemo da imamo skajp međunarodne časove. Tako smo u prvom polugodištu imali jedan vrlo zanimljiv skajp čas.Planirali smo i u drugom polugodištu, ali nas je u tome poremetila COVID19 pandemija. Novu tehnologiju koja se već duži niz godina koristi  u našoj školi, iskoristili smo  da našim drugarima iz Rusije prikažemo i upoznamo ih sa događajem iz 1809 godine bitkom na Čegru, junaštvom Stevana Sinđelića i nastankom Ćele-kule. Naši drugari iz Rusije upoznali su nas sa svojim gradom.

Učenici su prezentovali jedni drugima značajne delove iz istorije koji karakterišu njihove gradove i države.

Od ruskih učenika čuli smo i neke zanimljive podatke da je u 16. veku u Šuji  boravio car Ivan Grozni dok je išao u pohod na Kazan. Čuli smo i da su u 17. veku u Šuju počeli da dolaze strani trgovci. U Šuji su napravljene tkanine i sapun.  Zanimljivo je da je na grbu Šuje prikazan komad sapuna. Zanimljiv je i podatak da se u Voskresenskoj katedrali u Šuji  nalazi  ikona Šujsko-Smolenske Bogorodice a  pored hrama je najviši zvonik u Rusiji.

Kao što vidimo, preko skajpa učenici mogu sarađivati na velikim udaljenostima. Nema barijera, samo je potrebna volja za pokretanje ovakve saradnje, koja kod nas u školi traje već duži niz godina sa različitim školama iz Rusije. Ovakav vid nastave  veoma pozitivno utiče na motivaciju današnjih učenika, kojima nije strana ova nova tehnologija. Ovim načinom lako dolaze do novih informacija i mogu se upoznati sa nekim novim kulturama i istorijom. Na ovaj način se i sklapaju nova prijateljstva na društvenim mrežama među učenicima van granica svojih država i na taj način oni razmenjuju svoja znanja i iskustva.

–Zašto su upravo istorija i veronauka važne u vašim zajedničkim aktivnostima?

Istorija i veronauka su, po meni temelj svakog obrazovnog sistema, naravno, uz maternji jezik. Temelj svake države je u tim korenima (istorija, jezik, vera). A naši narodi imaju zajedničke te korene i temelj  i njima možemo da se ponosimo.

Da bi se zaokružila skoro petogodišnja saradnja i naš zajednički rad, došao sam na ideju da sa kolegom đakonom Dejanom Jovanovićem celokupan naš rad objedinim. Jedan od načina bila je knjiga, koja ima 190 strana, koja je ilustrovana i sadrži  dosta fotografija. Ova skromna knjiga nije namenjena za prodaju, ona je svima dostupna u PDF formatu ili dodeljena kao poklon, pre svega učenicima koji su dali svoj doprinos.

U toku proteklih  godina smo zajedno u tom cilju, svako na svoj način, radili na izradi dokumentarnih filmova, koji su titlovani i za ruske đake i rusku publiku  a preveo ih je kolega iz Rusije Aleksandar Muravjov:
-„Srbi koji su obeležili istoriju Rusije“;
-„Ruski pukovnik Rajevski“;
-„Srpska slava i rusko ispijanje čaja“;
-„Ruski knez Vladimir“;
-„Sveti Sava kao prosvetitelj  srpski  i njegovom uticaj u Rusiji“;
-„Car Nikolaj  II i rusko-srpski odnosi početkom 20. veka“;
-„Ruska emigracija u Srbiji“;
–„Varvarinska bitka“;
–„Deligradska bitka“;
–„Ruska pomoć Srbiji kroz istoriju“;
–„Ruska književnost u srpskim školama“;
–„KRMČIJA ILI NOMOKANON“;
–„Grof Sava Vladislavić Raguzinski“;
–„140 GODINA OD OSNIVANJA CRVENOG KRSTA U NIŠU“;
–„Milunka Savić“;
–„Logor Crveni krst i Bubanj“;
-„Ćele-kula“;
–„ISTORIJSKE, VERSKE I KULTURNE TEKOVINE GRADA NIŠA I OKOLINE“.

-Vi ste urednik veb stranice Srpska istorija  www.srpskaistorija.com. O čemu pišete u publikacijama na vašem portalu?

Sajt Srpska istorija je aktivan već duži niz godina.Bavi se srpskom istorijom bez upliva politike.

Sajt „Srpska istorija“ prerastao je u pravi bastion, riznicu istorijskog znanja, što govori velika posećenost. Više od 15.000 ulaza dnevno sa različitih IP adresa.

Istorija  Srbije  preplavljena  je mitovima i zabludama, dok su činjenice često zanemarene, to je i zadatak i cilj ovog sajta.
Radimo neumorno, svakodnevno, na razotkrivanju i podsećanju na istorijske zablude, laži, neistine i poluistine… i naravno, činjenice. Hrabrost, junaštvo, velike pobede, ali i greške naših kraljeva, despota, kneževa, careva i vojskovođa nikada se ne smeju zaboraviti, ali zato njihovim uspesima srpski narod se uvek mora ponositi i dičiti, a na greškama učiti. Srpski vladari su, svaki na svoj način više ili manje pozitivno obeležili svoje vreme. Dučić je sve rekao u jednoj rečenici: „Verujem u Boga i srpstvo“!

To je i moja vodilja, to mi i daje energiju da svakodnevno radim na sajtu. Na sajtu Srpska istorija postoji i rubrika SRBI I RUSI, gde možete naći dosta zanimljivih tekstova i veze između ova dva bratska naroda.

-Vaš rad se ogleda u knjigama „Srpska istorija“, „Rusko-srpski bratski odnosi“ u koautorstvu sa Zoricom Peleš. Kome su prvenstveno namenjene vaše knjige?

Moja knjiga Srpska istorija je za sada namenjena srpskom narodu.To je jedno kratko viđenje srpske istorije na 320 strana. Knjiga nije prevedena na ruski  jezik, ali nadam se da će se i to uskoro realizovati.

Knjiga “ SRPSKA ISTORIJA ” nije zamišljena kao iscrpna istorijska studija, već kao sažet prikaz svih važnih događaja koji su obeležili veliku i burnu prošlost ovog malog, ali tako velikog naroda (nacije).

Ovo je prikaz čitave vladarske  istorije  srpskog naroda (nacije). Ova knjiga ima za cilj da široj čitalačkoj publici približi najznačajnije i najzanimljivije istorijske događaje. Knjiga je urađena hronološkim redom svih značajnih događaja sa dosta podnaslova sa ciljem da se omogući lakše snalaženje i bolja preglednost. Kao prilog u knjizi se nalazi i spisak svih srpskih vladara po hronološkom redu. Ova knjiga lišena je istorijsko-romantičarskog  stila. Hrabrost, junaštvo, velike pobede, ali i greške naših kraljeva, despota, kneževa, careva i vojskovođa, nikada se ne smeju zaboraviti, ali zato njihovim uspesima srpski narod  se uvek mora ponositi i dičiti, a na greškama učiti. Srpski vladari su, svaki na svoj način, više ili manje pozitivno obeležili svoje vreme. Ne smemo da zaboravimo da je Srbija i zemlja  prevrata, zavera, buna, ratova i pučeva, što se kroz knjigu i vidi.

Posebnu draž ima knjiga „SRPSKO-RUSKI BRATSKI ODNOSI“. Knjiga je sažet prikaz bitnih istorijskih događaja. Knjigu sam priredio sa publicistom Zoricom Peleš, biografom prote Steve Dimitrijevića.

Drago mi je da je ona prevedena na ruski jezik. Pukovnik ruske policije Vladimir iz Altaja (Južni Sibir) je veliki prijatelj našeg Gorana Gerovca i pošto mnogo voli Srbe, uz naše odobrenje izdao je drugo izdanje knjige u Altaju „Srpsko-ruski bratski odnosi“ 2017. god.

Vladimirova želja je da, štampanjem ove naše knjige, sačuva od zaborava naše bratske veze, koje po malo padaju u zaborav kao posledica neznanja i neobrazovanja.

Goran Gerovac i kozak iz Kislovodska sa Kavkaza, Oleg Fomčenkov Brovkov Vjačoslavić, zamenik atamana kozačke opštine „Svetog Carevića Alekseja“, su preveli knjigu „Srpsko-ruski bratski odnosi“ na ruski jezik.

-Sarađujete sa ruskim organizacijama. Potpisali ste sporazum o zajedničkim aktivnostima sa «Rusko-srpskim dijalogom» iz Voronježa. U čemu vidite značaj i dobrobit te saradnje?

Saradnja je neophodna, kontakt mora da postoji. Potpisana je nova saradnja početkom 2019.god. sa ruskom organizacijom ,,RUSKO-SRPSKI DIJALOG“ koju predvodi direktor Evgeni Osenkov. Evgeni radi vrlo značajan posao po pitanju naša dva bratska naroda.

Zahvaljujući Osenkovu mi smo publikovali naš višegodišnji rad koji je  predstavljen u okviru foruma ,,Balkanski most. Ivanovo-2020″ u organizaciji Evgeni Osenkova i ,,RUSKO-SRPSKOG DIJALOGA“ sa kojima saradnju ima OŠ ,,Bubanjski heroji“. Ja sam imao priliku da se skupu obratim preko video linka.

Zajedno smo učestvovali na zajedničkom času sa temom RUSKA KNJIŽEVNOST U SRPSKIM ŠKOLAMA u drugom polugodištu školske 2018-2019.god. U korelaciji predmeta istorija, srpski jezik i veronauka uradili smo dokumentarni film. Osenkov je pričao  o njihovom čuvenom zemljaku iz grada Voronježa, ruskom piscu Ivanu Alekseeviču Bunjinu, vrlo poznat pisaca, pesnik , prevodilac, a dobitnik je i Nobelove nagrade za književnost.

Ova saradnja je od velikog značaja za naš kolektiv i oba naroda. Saradnju širimo i nastvljamo dalje.

-U Srbiji se često srećete sa zanimljivim ljudima. Koji susret je na Vas ostavio najveći utisak?

Svaki susret i intervju koji sam radio ima svoju posebnu draž, zato ne bih mogao da izdvojim, to bi već bila posebna tema. Svako od mojih sagovornika prilikom rada na intervjuu, iznosio  je zanimljive  detalje.

Bavljenje ovim dodatnim uredničkim poslom, koji radim iz ljubavi prema srpskoj istoriji, za mene ima posebno mesto.

Meni je bitno da se zna da ovaj sajt nije pod finansijskim, političkim i ideološkim uticajem ni jedne političke opcije ili organizacije. Sajt nije profitabilan, zasniva se na dobrovoljnom radu, i na sve to sam ponosan.

Sajt Srpska istorija je pokrenut radi čuvanja sećanja na značajne, dramatične, zanimljive istorijske događaje, sudbine ljudi i naroda… u pokušaju da skinemo prašinu  sa  istorijskih činjenica.

-Recite nam nešto o svojoj porodici i hobijima. Šta još radi Đorđe Bojanić kad ima slobodnog vremena?

Srećan i zadovoljan sam čovek po pitanju porodice.Svoju kćer učim od malena da voli svoju istoriju – ona je kao gost učestvovala u nekoliko  dokumentarnih filmova.Srećan sam što ona to voli, iako je tek četvrti razred.

Kada imam slobodnog vremena i finansijskih mogućnosti, obilazim manastire i prirodne lepote Srbije. Hobi mi je svakodnevni  rad na sajtu Srpska istorija, koji mi oduzima dosta slobodnog vremena, ali to je moj izbor i volja da to radim. I naravno, druženje sa mojim prijateljima, braćom.

-Hvala na interesantnom razgovoru. Na kraju, šta biste poželeli našim čitaocima u Rusiji i Srbiji?

Kroz ovu rusko-srpsku saradnju vidimo da istorija i veronauka nemaju granica, pogotovo između dva bratska naroda, koji su istorijski i verski toliko povezani.

Rukovođeni porukom prote Steve Dimitrijevića, našeg prvog doktora bogoslovske struke, da  je dužnost svih nas, koji se bavimo naukom, „da u podnožje uzvišenog foruma nauke i opšte kulture naše, bez mere i požrtvovano prinesemo svu snagu i volju našu“, evo i mi u to čudesno podnožje prinosimo ovaj svoj skromni doprinos i ovu bratsku saradnju.

Naša dužnost je i da sačuvamo od zaborava sva prohujala vremena u kojima su srpski i ruski narod disali jednom dušom, koja je bila protkana najraskošnijim nitima našeg lepog Pravoslavlja, koje nas evo i do dana današnjeg čvrsto drži u bratskoj ljubavi.

I za kraj, setih se reči prof. Andreja Tarasjeva, koji je bio recenzent moje i Zoričine knjige SRPSKO RUSKI BRATSKI ODNOSI. Evo šta on kaže: ,,Nekad besmo jedno bratstvo, jedno pleme, slovenska porodica… Vekovi i vekovi prohujaše i odvojiše nas… ali samo ,,teritorijalno!“ Jer, kako se mogu odvojiti dva bratska naroda koji imaju zajedničke najvažnije reči: mati, otac, brat, sestra, dom, selo, polje, žito, radost, zemlja, njiva, mleko, hleb, pomoć…  i još mnoge, mnoge druge… a i one najsvetije:  vera, Bog, ljubav!“.

Srdačan pozdrav braćo RUSI i moji SRBI!

Izvor RUSKO-SRPSKI DIALOG