Izvor: FoNet

Žiofre je, na skupu  koji je Ministarstvo pravde uz podršku zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope "Podrška reformi pravosuđa Srbije", pozdravio izbor građana na referendumu kao i napore koje je Ministarstvo, članovi radnih grupa i stručna javnost uložila u predstojeću reformu i izradu radnih tekstova pet zakona.

Reč je o propisima uređenju sudova, o sudijama, o Visokom savetu sudstva, kao i tekst zakona o javnom tužilaštvu i o Visokom savetu tužilaštva.

"To su napori koji će svakako Srbiju približiti evropskoj porodici kojoj pripada, i mislim da Srbija treba da se kreće u tom pravcu, ali će ta reforma svakako obezbediti dostupnost pravde građanima i kompanijama u Srbiji. Nezavisno i efikasno pravosuđe je kamen temeljac svake moderne i demokratske države", naglasio je Žiofre i obećao dalju podršku EU za sprovođenje reforme koja proizilazi iz ustavnih promena u delo.

Ministarka pravde Maja Popović pohvalila je napore članova radnih grupa i ocenila da su, u izradi radnih tekstova, postigli odlične rezultate.

Tokom svog govora, osvrnula se i na predloge o povećanju zarada sudija i tužilaca, odnosno o tome da osnovica za njihovo izračunavanje bude prosečna zarada u Srbiji, što bi njihove zarade, kako je rekla, značajno povećalo.

"Iako sam prvo podržala taj predlog, međutim, nakon konsultacija sa Ministarstvom finansija, došlo se do zaključka da finansijski sistem Srbije u ovom trenutku ne može da podrži takav predlog, jer budžet Srbije svakodnevno 'krvari' kako bi se energetska bezbednost u zemlji održala, te je povećanje zarada na takav način u ovom trenutku nemoguće", rekla je Popović.

Ona je naglasila da je državno rukovodstvo svesno da se materijalni položaj sudija i tužilaca mora poboljšati, i poručila da će se u narednom periodu učiniti sve kako bi zarade sudija i tužilaca došle na adekvatan nivo.

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Jasmina Vasović rekla je da će taj sud, nakon usaglašavanja tekstova sa mišljenjem Venecijanske komisije, održati opštu sednicu i dati mišljenje o njima, a da sličnu proceduru očekuje i u Vrhovnom savetu sudstva, čija je takođe predsednica.

Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac ocenila je da će kvalitet budućih zakonskih rešenja biti mera ne samo mera ustavnih promena, već i mogućnosti našeg pravosudnog sistema da ispunjava svoja ustavna ovlašćenja.

"Na svima nama je odgovornost da tu reformu realizujemo ne samo u skladu sa ustavom i Ustavnim zakonom već i sa najboljim domaćim i međunarodnim iskustvima, kao i potrebama domaćeg pravosudnog sistema, kako bismo omogućili da pravosudni organi unaprede svoj rad bez degradacije funkcionalnosti sudova i tužilaštava i time ometanja prava građana na ostvarivanje efikasne krivično-pravne zaštite", rekla je Dolovac.

"Svesni smo da se budućnost ustrojava danas i zbog toga postupanje javnog tužilaštva mora biti uređeno na efikasan način, koji neće ometati njegovu ulogu krivično-pravne zaštite celog društva, odnosno zaštite javnog i interesa građana Srbije", zaključila je Dolovac.

Skup na kome su predstavljeni radni tekstovi pet pravosudnih zakona organizovalo je Ministarstvo pravde uz podršku zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope "Podrška reformi pravosuđa Srbije".