Muzička avantura žive rok enciklopedije (FOTO + VIDEO)

|   Život
Najveći je ljubitelj muzike legendarnih “The Rolling Stonesa”, koje je uživo video i slušao osam puta, a prisustvovao je i koncertima mnogobrojnih svetskih muzičkih zvezda. “Život je kratak da bih ja provodio slobodno vreme slušajući lošu muziku” rekao je Tomica Rupnik, koji u svojoj kolekciji ima više od 3000 gramofonskih ploča
Tomica Rupnik u svom rok muzeju: Foto TV Kopernikus

 

Iako neki smatraju da su gramofonske ploče prevaziđene, ima i dosta onih koji se sa tim ne slažu. Jedan od njih je i Tomica Rupnik (65) iz Jagodine. On i danas uživa u slušanju muzike sa gramofona, a u svojoj kolekciji ima više od 3000 ploča mnogobrojnih izvođača: kako solista, tako i grupa. O muzici, svojoj kolekciji, omiljenim izvođačima i koncertima, Tomica je rado razgovarao sa nama.

NEOPISIVA STRAST

Sve je počelo tokom njegovog boravka u Švedskoj, šezedesetih godina prošlog veka. Tamo se, kako kaže, kao tinejdžer, inficirao tadašnjom kulturom: od oblačenja do muzike. Oko 50 ploča je nasledio od svog oca, a njegova prva bilo je izdanje grupe “Emerson, Lake and Palmer” – “Pictures at an Exhibition”. Tada je započeta avantura kolekcionarstva kojoj se i danas ne nazire kraj:

-To je za mene neprocenljivo. Neko skuplja poštanske marke, neko stari novac, a ja sam se za ovo uhvatio. To nije samo puko skupljanje, gomilanje. To je strast. Ne znam kako to da vam opišem –sa pozitivnim uzbuđenjem započinje Tomica svoju priču.

Diskovi su, kako kaže, za njega “nužno zlo”. Osećaj koji pružaju ploče pri slušanju – nijedan drugi nosač zvuka ne može da zameni:

-Kada slušate ploču, to je jedan topao, dubok i prijatan zvuk za uvo. Možete i tiho da je slušate i glasno – osećaj će biti fenomenalan. Slušanje ploča je za mene nemerljivo. Diskovi su tehnički savršeni, ali sterilni. Zvuk koji daje Radio Luksemburg 10 hiljada puta je bolji nego onaj sa bilo kog diska –rekao nam je Tomica.

NAJVEĆI FAN “STONESA”

Gotovo sva izdanja legendarnih rok solista i grupa nalaze se u njegovoj kolekciji, a u njoj dominiraju “Stonsi”, “Bitlsi” i “Grateful dead”. Ipak, prvopomenuti zauzimaju posebno mesto: kako u njegovom rok muzeju, tako i u njegovom srcu:

-Kod njih mi se dopada to što su svoji, što su buntovni. Dopada mi se njihova ljubav prema ljudima i razumevanje. Za njih nema crnog, belog ili žutog čoveka. Za njih su svi isti, kao i za mene. Taj stav “Ne može niko da gospodari mnome, sviraću kako ja hoću, oblačiću se kako ja hoću” meni se sviđa. Kada bih sreo Kita Ričardsa ili Mika Džegera na ulici, mislim da bi oni stali i popričali sa mnom. Ričards je veliki umetnik: kakav je na bini, takav je i na ulici –priča nam Rupnik o svom doživljaju legendarnih roker. 

Dodao da mu je njihova ploča “Black and blue“ omiljena i da mu kao takva – ne da mira. Kaže, sav treperi dok je sluša. Kada dođe do one koja mu je nedostajala, njegovoj sreći nema kraja. Oni koji ga znaju, u potpunosti ga razumeju. Ima i onih kojima to bude malo čudno, ali on za to ne mari:

-Jedan dečko koji mi je dao ploču se čudio i krstio, a ja sam skakao do neba. Osećaj je neverovatan. Znači, našao sam nešto što tražim godinama ili sam imao, pa sam polomio ili šta se već dogodilo. Kada nađem tako nešto, to je kao sedmica na lotou –rekao nam je on sa osmehom. 

Dodao je i da svaka ploča u njegovoj kolekciji mora da ima foliju, ali i da postoji prostor između njih. Ne smeju da budu zbijene i slepljene jedna na drugu, jer se u suprotnom oštete, kaže on. A to u njegovom slučaju ne bi valjalo. Nekada je proverena fora za udvaranje devojkama bila čuvena rečenica “Dođi da slušamo ploče”. On nam je to sa osmehom potvrdio, a za to je imao i pokriće:

-Masu ploča sam kupio baš iz tog razloga. Moja sadašnja žena Vesna je tada volela Zdravka Čolića. On je tad bio jako popularan, a jednu ploču sam kupio baš zbog nje. Kada je videla da imam, bila je oduševljena. Ali, svi su tako tada radili –kaže on sa osmehom i dodaje da su simpatije između njega i sadašnje supruge bile obostrane.

KONCERT MANIJAK

Koncerti su takođe njegova velika strast. Na zidovima njegove sobe na spratu nalaze se i uramljene karte sa koncerata koje je posetio, kao uspomena na jedan period života. Prisustvovao je spektaklima grupa kao što su “Kiss”, “Atomic Rooster” i ostalih, ali i onih koje prave solo izvođači poput  Stinga Tine Tarner, Brajana Ferija, Brusa Springstina i drugih. Ipak, atmosfera koju prave “Stonesi”, koje je uživo slušao i video čak osam puta, za njega je neprevaziđena:

-U najlepšem sećanju mi je ostao njihov koncert u Atini. Taj koncert je bio vrh vrhova. Tada su oni pokazali zašto su najbolji rokenrol bend na svetu, kako ih inače i najavljuju. Džegerovo “Dobro veče Srbijo, konačno smo stigli” na srpskom, sa koncerta u našoj zemlji, bilo mi je  postavljeno kao zvono na telefonu. Sa ljudima koji dolaze na njihove koncerte imam osećaj kao da ih znam 100 godina. Gile iz “Električnog orgazma” je bio ovde. Obojica smo fanovi “Stonesa”. Video sam i “Holise” u trenutku kada su bili popularniji od “Bitlsa”. Na koncertu grupe “Deep Purple” sam se šokirao. Nisam znao gde se nalazim. “Santana” i “Nazareth” su već priča za sebe. “Grateful dead” je vrhunski bend”, a grupa “Monkey’s” me je bacila u nesvest kada sam ih prvi put čuo. Od njih je sve počelo. Žao mi je što nisam imao prilike da vidim Rodžera Votersa iz “Pink Floyda”. Valjda će praviti koncert ponovo –evocira on uspomene.

Pored uramljenih karata i fotografija koje je sam napravio, tu su i brojni suveniri, knjige o omiljenim muzičarima, lutke iz izloga obučene u rokerskom fazonu, gomila nakita karakterističnog za rokere, ali i bilijarski sto, sa ilustracijom čuvenog “jezika” “Stonesa” na sredini. Ovako veliki ljubitelj muzike ne svira nijedan instrument, što nas je iskreno začudilo. Ipak, on ima nekoliko gitara koje je sam napravio i koje više služe kao dekoracija, a svoju ljubav prema muzici izražava i kroz slikarstvo. Uljanim bojama na staklu naslikao je svoje omiljene umetnike, a te slike krase zidove njegove kolekcionarske prostorije. A da ova jedinstvena prostorija nije prošarana dimom cigareta – pa to jednostavno ne bi bilo to.

U DRUŠTVU SA ŠER I TVIGI

Svojim miljenicima nije imao prilike da priđe. Osim Kitu Ričardsu, koji ga je u hodu dodirnuo na koncertu u Atini, što će mu zauvek ostati u najlepšem sećanju. Ali, zato je sa ikonama pop kulture, pevačicom Šer i supermodelom Tvigi, imao prilike da porazgovara kao tinejdžer. I to je nezaboravna uspomena za ljubitelja muzike poput njega:

-To je bilo davne ’66-’67 godine, ono vreme hipija. Moja majka je radila za jednu modnu kuću u Stokholmu, koja je radila kostime za Šer. Pošto nije sve bilo gotovo na vreme, oni su je nagovorili da je izvede negde, dok oni ne završe posao. I ja sam tada bio tu. Šer se sasvim normalno ponašala, kao kada sa drugarom odete na kafu. Prava gospođa, daleko od arogantne. Ista situacija je bila i sa Tvigi. Sedeli smo za istim stolom. Razmenili smo par rečenica. Nije to bio neki razgovor, ali opet sam pričao sa Tvigi –kaže on.

Supruga Vesna, sin Viktor i ćerka Vanja imaju razumevanja za njegov hobi. Ljubav prema muzici i koncertima preneo je svojoj deci, ali svoj muzički ukus im nije nametao. Zbog pandemije korona virusa koncerti širom sveta su otkazani, na Tomičinu veliku žalost. Dok se ponovo ne krene sa koncertima, uživaće u slušanju svojih gramofonskih ploča, a nastaviće i sa nadograđivanjem svog veličanstvenog rok muzeja:

“Život je jako kratak da bih ja trošio svoje slobodno vreme da bih slušao neku lošu muziku” rekao nam je Tomica na kraju našeg razgovora.

D.M.