Selo Roda u Sahari naseljeno je beduinima. Bez struje, bez ikakve tehnologije, beduini žive u pustinji životom naših davnih predaka. Kako smo saznali, ne žele da se presele u urbanu sredinu, zadovoljni su onim što imaju i ovo je jedno od retkih beduinskih plemena koje se otvorilo za turiste. Kuća beduinske porodice je bez ičega što je savremenom čoveku neophodno ili bar mislimo da jeste. Improvizovani kreveti, vatra nasred sobe, par šolja i posuđe za pripremu hrane. To je sav inventar kuće beduina. Pitali smo ženu koja je sedela sa detetom da li želi da razgovara sa nama, a činilo se da želi, da bismo saznali da mora od supruga da dobije odobrenje. A on nije dozvolio. Inače u beduinskom selu glavnu reč ima šeik, najčešće je to najstariji stanovnik, koji o svemu odlučuje i bez čije dozvole se ništa ne može uraditi.

Našim ljudima je posebno interesantna pustinjska ruža ili biljka koja se ponovo rađa koju su kupili kod beduina. Beduini su srpske turiste dočekali na njihov tradicionalan način.

Vožnja kvadom i bagijem kroz nepreglednu Saharu bila je posebna avantura u kojoj su svi uživali.

Boravak naših medicinskih radnika u Egiptu, ostaće kao lepa uspomena i psihički odmor prvenstveno, jer smo posle skoro dve godine borbe sa kovidom svi već umorni, a naročito oni koji su na prvoj liniji u borbi za svaki život. I hvala im na tome, a oni su zahvalni Skupštini grada Jagodine koja im je omogućila ovaj odmor.