O traumama koje nastaju u takvim situacijama, u niškom ogranku Srpske akademije nauka i umetnosti govorila je dečiji psihijatar, doktorka Bosiljka Jocić Jakubi.

Saopštiti roditeljima da im je dete bolesno od neke hronične bolesti nije lak zadatak za lekare. Prema rečima doktorke Jakubi, medicinski radnici trude se da i deci i roditeljima omoguće prihvatanje te, ne tako prijatne istine, na što bezbolniji način.

U takvim trenutcima najveća trauma za porodicu je strah. Strah od nepoznatog. Roditelji se tada suočavaju sa pitanjem da li mogu dete da puste da obavlja normalne aktivnosti, da se igra, druži sa všnjacima, ide uškolu... Plaši ih nepredvidljivost koju nose hronične bolesti.

Poseban problem za porodice sa decom koja boluju od hroničnih bolesti je stigmatizacija. Naše društvo još uvek nije dovoljno zrelo da u potpunosti prihvati i toleriše različitosti. Ali ovaj problem prevazilazi medicinsku struku i njime bi trebalo da se pozabavi čitava zajednica.