Za ulazak u EU je 53 odsto građana

|   Info
Ispitivanje javnog mnjenja sprovedeno početkom jula pokazalo je da bi učlanjenje Srbije u Evropsku uniju podržalo 53 odsto građana Srbije, saopštilo je danas Ministarstvo za evropske integracije.
Foto: televizija Kopernikus

 

Izvor: FoNet

Istraživanje "Evropska orijentacija građana Srbije", pokazuje da bi 25 odsto glasalo protiv, 10 odsto ne bi glasalo uopšte, a 12 odsto ne zna šta bi odgovorilo na pitanje da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?

Terensko istraživanje u kome je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, rađeno je prema standardu Evrobarometra.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je da je i ovo istraživanje pokazalo stabilnu podršku građana evropskim integracijama.

Ona podseća da su i u 2018. godini, u junu i decembru odgovori na pitanje "Da li biste na referendumu podržali ulazak Srbije u EU" bili gotovo identični kao i u poslednjem istraživanju.

Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, veoma visoka. Od ukupnog broja ispitanika, njih 68 odsto smatra da bi reforme, neophodne za ulazak naše zemlje u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.

Kao najznačajniju, odnosno kao reformu koja ima najpozitivniji uticaj na njihov svakodnevni život, ispitanici vide borbu protiv korupcije (20 odsto).

Sledeća na listi prioriteta je reforma zdravstvenog sistema sa 16 odsto i bolja zaštita ljudskih prava sa 13 procenata.

Kad je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, 23 odsto ispitanika prepoznalo je da je EU najveći donator našoj zemlji.

Na drugom mestu se, prema percepciji građana, nalazi Kina sa 22 procenta, na trećem Rusija sa 20 i na četvrtom Japan sa 9 odsto.

Svaki treći građanin Srbije čuo je za neki projekat finansiran iz EU fondova, najčešće za projekte iz oblasti zaštite životne sredine (17 odsto) i zdravstva (13 odsto).

Sa druge strane, zvanični podaci pokazuju da su od 2000. godine do kraja 2016, Evropska unija i njene države članice sa 4,31 milijardi evra realizovanih bespovratnih sredstava bili najveći donatori.

Pojedinačno gledano Evropska komisija donirala je 2,96 milijardi evra, Nemačka 368,21 miliona evra, Švedska 232, 11 miliona evra i Italija 187,72 miliona evra.

Ministarka Joksimović podsetila je da je Srbija od 2007. godine, otkada koristi IPA fondove, prednjačila u regionu po iskorišćenosti ovih, uglavnom, bespovratnih sredstava.

Govoreći o IPA 2018. ministarka je rekla da su ta sredstva već isprogramirana i iznose 179,1 milion evra bespovratnih sredstava.

Ta sredstva će pomoći sprovođenju reformi, posebno u oblasti vladavine prava, unapređenju projekata iz oblasti zaštite životne sredine, turističke infrastrukture, održivog razvoja kroz inovacije, ali i zapošljavanju teško zapošljivih grupa i stambenom zbrinjavanju ugroženih.

Joksimović je dodala da je važno da se pretpristupni fondovi efikasno i učinkovito koriste i zbog toga da bi Srbija, kada postane članica EU, koristila na pravi način kohezione fondove, koji su mnogo veći.

Najveći procenat građana, njih 59 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se na taj način dođe do rešenja.

Prema mišljenju većine ispitanika, za njih 51 odsto članstvo u Evropskoj uniji bilo bi korisno za Srbiju (za 43 odsto korisno i još za 8 odsto veoma korisno).

Građani pojam EU povezuju sa većim mogućnostima za zapošljavanje i putovanje, boljom budućnošću za mlade, uređenijim društvom, boljim životom i višim životnim standardom u našoj zemlji.