Lovačko udruženje „Lapovo“ iz Lapova je imalo neobičnog gosta. Na lokalitetu Staro brdo u Lapovu lovočuvarska služba, na čelu sa lovočuvarom Markom Jovanovićem, pronašla je i zbrinula beloglavog supa. Već rano ujutru lokalni lovci su primetili zanimljivu pticu koja nikako nije karateristična za ove krajeve. Ažurni lovočuvar je odmah izašao na teren i obavestio Lovački savez Srbije o nesvakidašnjoj pojavi. U kratkom vremenskom periodu LSS je pozvao stručnjake iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije i zajedno započeli akciju spasavanja. Ptica je bila vidno iznemogla i nepomična, a kako se nalazila blizu magistralnog puta postojala je velika mogućnost da izađe na saobraćajnicu.
Ovo je veliki dokaz o tome koliko su lovci neophodna karika u očuvanju životne sredine. Da nije bilo lovaca i lovočuvarske službe, priča ove veličanstvene ptice zasigurno bi imala tragičan epilog. Potvrda da se lovci ne bave samo lovnim vrstama, već da je ljubav prema prirodi pokretač njihovog dejstvovanja, još jednom dolazi do izražaja. Ljudi koji su stalno u prirodi i koji su u apsolutnom suživotu sa njom, prva su linija fronta kada su ovakve neprilike.
Beloglavi sup (Gyps fulvus) je krupan lešinar koji naseljava Pirinejsko i Balkansko poluostrvo, Malu Aziju i severne delove Afrike. Živi u klisurama i nepristupačnim liticama na kojima se gnezdi. Iako spada u grupu stanarica, prelazi velike razdaljine. Po načinu ishrane je isključivi lešinar, samim tim i jako bitan sanitarni faktor u održavanju ekosistema. Gnezdi se u kolonijama, ženka najčešće polaže jedno jaje i zato je svaki primerak ove vrste dragocen. Beloglavi sup je naša najveća ptica sa težinom 7,5-8,5kg i rasponom krila oko 2,80m. Na Uvcu se nalazi najveća gnezdeća kolonija u Srbiji. Pored svog ekološkog značaja, ova ptica je jako bitna i u kulturološkom smislu. Vrlo je često prikazivana na grbovima u srednjovekovnoj Srbiji pa ga je tako bilo na grbovima Nemanjića, Mrnjavčevića, Lazarevića i Crnojevića, kao i na mnogim ornamentima u srpskim crkvama i manastirima. Smatra se svetom pticom i glasnikom između Boga i ljudi.
U Srbiji je ova vrsta po statusu strogo zaštićena, a o njenoj populaciji brinu Zavod za zaštitu prirode Srbije i Fondacija ptica grabljivica- Beograd.
Lovački savez Srbije je izrazio zahvalnost svojim članovima, lovačkom udruženju „Lapovo“ i policiji iz Lapova, kao i Bratislavu Grubaču i Milosu Radakoviću iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, na saradnji i velikom doprinosu za očuvanje ove vrste.
Komentari (0)
Ne postoji komentar!