Izvor: Tanjug

"Što hitnije uključivanje Srbije i regiona u jedinstveno evropsko tržište i pre punopravnog članstva u EU, važno je za Srbiju i region, ali i za evropske i nemačke kompanije koje kod nas posluju", rekao je Čadež tokom okruglog stola koji je PKS organizovala u Berlinu protekle nedelje.

Predsednik PKS je istakao da Srbija sa EU ostvaruje oko 60 odsto svoje ukupne razmene, kao i da na nemačko tržište plasira 16 odsto svog izvoza u svet i gotovo četvrtinu izvoza u EU.

Prema njegovim rečima, nemačke kompanije, koje su u srpsku privredu investirale milijarde evra, jednako kao i lokalne firme, plaćaju ceh problema koji proizilaze iz odlaganja uključivanja Srbije i regiona u EU.

"Potpuni pristup jedinstvenom tržištu i pre ulaska u EU, zapravo je rešenje koje je ponudila zapadnobalkanska poslovna zajednica i koje ne bi odbila ni jedna vlada u regionu", rekao je Čadež odgovarajući na novinarska pitanja o "lajt članstvu".

Kako se navodi u saopštenju, jedan od glavnih zaključaka okruglog stola jeste da su podrška EU i Nemačke, jačanje partnerstva sa najjačom evropskom ekonomijom i njen što brži oporavak, ključni za proces približavanja Srbije EU koji godinama stagnira uprkos impresivnim srpskim ekonomskim rezultatima i činjenici da bez Srbije integracija Zapadnog Balkana u EU neće biti moguća.

Poslanik CDU u Bundestagu i predsednik Potkomiteta za prevenciju kriza, strateško predviđanje, stabilizaciju i izgradnju mira pri Spoljnopolitičkom odboru Peter Bajer Srbiju vidi kao "ključnu zemlju na Zapadnom Balkanu" i upozorava na opasnost da joj Evropa okrene leđa.

"Ako napustimo Srbiju,  imaćemo u samom srcu EU jačanje stranih sila koje ne dele naše vrednosti", ocenio je Bajer.

On je ukazao da je "apetit za proširenje EU smanjen" i da je Berlinski proces koji je pokrenula Angela Merkel, čiji je cilj bio približavanje regiona EU, nekoliko godina praktično bio mrtav.

Bajer je dodao da "ograničeno članstvo" može da bude prelazno rešenje, ali da je neophodno da ono na kraju postane punopravno.

"Na kraju mora postojati puno članstvo, sa svim pravima i obavezama. U suprotnom, kredibilitet EU bi bio narušen", objasnio je on.

Tokom razgovora sa novinarima, nemački privrednici naglasili su da Srbija nije samo najveća, već i ekonomski najjača i najnaprednija zapadnobalkanska ekonomije koja jedina ima investicioni rejting i čiji su investicioni učinak i ekonomska snaga jednaki ostatku regiona.

Navodi se da je Srbija važna proizvodna lokacija i dobavljač nemačke automobilske industrije koji deli sa njom probleme sa kojima se ovaj sektor suočava u Nemačkoj.

Član najvišeg rukovodstva i direktor za spoljnu trgovinu Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK) Volker Trajer ukazao je da su kompanije iz Nemačke u Srbiju investirale gotovo četiri milijarde evra, zapošljavaju više od 80.000 ljudi i što je najvažnije, 88 odsto svih nemačkih investitora bi ponovo investiralo u srpsku privredu.

Predsednik Nemačko-srpske privredne komore (AHK) Filip Simović potvrdio je važnost Srbije kao investicione destinacije za nemačku privredu zbog geografskog položaja i obučene i motivisane radne snage, dok je rukovodilac strateškog planiranja u kompaniji "Brose" imao "sve preporuke za ulaganja u Srbiju".

Savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića Jorg Heskens naglasio je da je Srbija lokomotiva regiona, iako se to nekome možda ne dopada.

Heskens kaže da je Srbija u poslednjih deset godina imala najveći ekonomski rast u Evropi, da 90 odsto svoje trgovine ostvaruje upravo sa EU i regionom, a ne sa Rusijom, Kinom ili SAD i da je regionalni centar za nemačke i evropske kompanije i dodala da bi to sve trebalo da bude ključno za ubrzanje evropskih integracija Srbije.

"U Srbiji dva miliona ljudi glasa za predsednika zato što im je ekonomski bolje, a ne zato što gledaju te 'čudne' televizije", rekao je on odgovorajući na, kako je rekao, pojednostavljenu sliku o Srbiji koju su zapadna politika i mediji skloni da plasiraju u javnosti ne uvažajući srpsku realnost.

PKS je organizovala okrugli sto u Berlinu, da bi, kroz dijalog nemačkih i srpskih stručnjaka i u direktnom otvorenom razgovoru sa nemačkim medijima, skrenula pažnju na istorijsku transformaciju kroz koju Srbija prolazi, strukturne pritiske koji oblikuju srpsku politiku, ulogu koju Evropska unija i Nemačka moraju imati u procesu pristupanja, ali i posledice ukoliko ona izostane, navodi se u saopštenju.