Izvor: Tanjug, RTS

Istraživanje pokazuje da više od polovine srpskih talenata iz dijaspore iskazuje spremnost da sarađuje sa Srbijom, ali trenutno, svega 18,6 odsto njih ima plan da se na neki način angažuje u matici, dok bi ostali to uradili ako bi neko to od njih zvanično zatražio ili bi se stekli posebni uslovi sa naglaskom na tačno definisanje uslova saradnje.

Prema rezultatima istraživanja, 43,3 odsto anketiranih nije pokazalo spremnost da ulaže svoje resurse u razvoj matice, svaki četvrti akademac u dijaspori se izjasnio da nije u mogućnosti da ulaže u razvoj Srbije, dok 17, 8 odsto ne želi da ulaže u Srbiju.

Suprotno uobičajenom mišljenju, kako se navodi u istraživanju, da država od dijaspore i povratnika najpre dobija novac kao korist, ispitanici u prvi plan ističu znanje koje su stekli radeći u drugačijem društvenom okruženju i uslovima, zatim prijateljske i poslovne veze sa ljudima iz struke kao najvažnije što mogu da ulože u napredak Srbije.

Većina srpskih talenata u dijaspori i dalje je vezana za Srbiju i spremna da pomogne.

"U istraživanju to potvrđuje test lojalnosti prema kome čak 86 odsto ispitanika iz dijaspore daje podršku Srbiji na svim međunarodnim takmičenjima", navodi se u rezulatima istraživanja.

Poruka ispitanika je da uloga države u odnosu sa njima ne treba da bude jednostrano kabinetski osmišljena, parcijalna, površna i birokratsko-komandne prirode, već da suštinski polazi od partnerstva sa dijasporom i povratnicima kako bi se promovisala konkretna politika koja uvažava potrebe i aspiracije visokoobrazovane dijaspore i njenih partnera u matici.

"Država da kreira bazu"

Kako se u istraživanju ističe, dijaspora i povratnici od države zahtevaju na prvom mestu da ih "upozna" i da kreira bazu podatak koja bi bila dostupna svim zainteresovanim stranama.

"Zatim, ispitanici zahtevaju da se napravi bolja organizacija administracije kako bi se olakšala njihova i strana raznorodna ulaganja, da izvrši reformu naučnog sistema i da modernizuje sistem obrazovanja koji bi bio prilagođen potrebama tržišta".

Ispitanici zaključuju da putem korišćenja prakse modernog menadžmenta, državne strukture treba da kreiraju odgovarajuće okruženje i pruže potrebne resurse za razvijanje partnerstva između visokoobrazovane dijaspore i Srbije.

Prema ekonomskoj aktivnosti, većina anketiranih je zaposlena (80 odsto), pa slede studenti (15,6 odsto), dok je znatno niži udeo nezaposlenih lica (1,7 odsto) i penzionera (dva odsto).

Većina učesnika ankete živi u Sjedinjenim Američkim Državama (25,2 odsto) i u Nemačkoj (22,4 odsto). Na trećem mestu prema broju anketiranih je Kanada (7,6 odsto), slede Austrija i Australija (po 6,5 odsto), Velika Britanija (5,7 odsto), dok je udeo učesnika ankete iz drugi država manji od pet odsto.

Istraživanje, u kome su učestvovala 353 visokoobrazovana lica, urađeno je za "Centar za život-da nas bude više", u saradnji sa ministrom bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku i Republičkog zavoda za statistiku, i realizovano je krajem prošle godine.