Izvor: Tanjug

Glamočić je nakon sastanka novinarima rekao da je vođen konstruktivan dijalog i da ga raduje što jedno od udruženja, a to su povrtari imaju realne zahteve i da oni mogu da se ispune.

Ocenio je da razgovori nisu završeni i da je ovo samo prva runda.

"Naš narod ima jednu izreku, koja kaže - kako sam se nadala, dobro sam se udala. Nisam ja ni očekivao da je većina od ovih udruženja uopšte i došla da bi se dogovorila. Ja sam pokušao da im objasnim, da jednostavno pokušamo razdvojiti politiku od poljoprivrede. Danas pričamo o poljoprivredi, a politika kad dođe vreme izbora. Nažalost neka od udruženja to nisu hteli, ali uspeli smo da kažemo da vodimo jedan vrlo, po meni, konstruktivan dijalog, skoro sat i po do dva vremena, iako su već neki pokušali da napuste bukvalno posle 20 minuta", rekao je on.

Poljoprivrednici koji su prethodnih dana protestovali i blokirali pojedine puteve u Srbiji traže da se hitno stopira uvoz svih poljoprivrednih proizvoda, da država otkupi postojeće viškove u robne rezerve, da se uvedu kvote, a traže i rešavanje problema otkupa mleka za sve proizvođače kojima je otkup obustavljen, uz obavezu otkupljivača da nastave preuzimanje svih količina.

Jedan od zahteva je i sprovođenje odgovornosti prema svim licima koja su svojim delovanjem učestvovala u urušavanju i uništavanju primarne poljoprivredne proizvodnje, čime su direktno ugrozila egzistenciju poljoprivrednika.

Ministar je istakao da je kamen spoticanja bilo to što su praktično udruženja mlekara došla sa četiri zahteva koja su ultimativna i da jedini zahtev od njih koji je mogao da prihvati jeste da se sprovede odgovornost.

“Ovim putem obraćam se nadležnim organima koji to mogu da sprovedu. Ja sam spreman prvi na čelu ministarstva da odgovaram ako sam bilo šta učinio protiv države Srbije i doveo poljoprivrednike u problem", rekao je on.

Naveo je da je prvi zahtev kojim se traži da se zabrani uvoz prehrambenih proizvoda u Srbiju nešto što je nemoguće a to su, prema njegovim rečima potvrdili čak i ljudi koji se politički ne slažu sa njim poput Gorana Ješića, profesorke Danice Popović.

"I oni su rekli da su to zahtevi koji nisu racionalni, koji su nemogući za ispunjavanje. Ako mi zabranimo uvoz robe u Srbiju, kontra mera će biti da se zabrani sav izvoz iz Srbije, a mi smo zemlja koja mnogo više izvozi poljoprivrednih proizvoda u Evropu nego što uvozi", objasnio je Glamočić.

Kada je reč o drugom zahtevu, da se uvedu kvote i da se vrate cene, rekao je da za kvote važi isti princip kao i za zabrane i da je tako nešto nemoguće uraditi, pogotovu jer se, kako je naveo, ne može dokazati poremećaj.

Ovo zato što je Srbija prošle godine za 28 odsto manje uvezla, a u januaru mesecu je za dva puta manje uvezla mlečnih proizvoda nego u januaru 2024. godine.

"Mi zapravo imamo problem što Evropa svoje jeftine proizvode plasira u zemlje u okruženju, u Makedoniju, u Crnu Goru, u Bosnu i Hercegovinu, i onda mi ne možemo da budemo konkurentni u izvozu. Zato dolazi do pada cene mleka", rekao je on.

Dodao je da su neka udruženja pomešala politiku i poljoprivedu i da on tu vidi problem.

Ponovio je da Srbija ima najveće podsticaje u svetu kada je u pitanju mlečno stočarstvo.

"Ja razumem da je teško, ali šta onda drugi da kažu. Jednostavno, to je poremećaj koji nastupi usled poremećaja na relaciji između Kine i Evropske unije. Sjedinjene države su uvele carinu i cela Evropa ispašta. Mi ne možemo regulisati tržište, ne možemo naterati mlekare da otkupe mleko po 60-70 dinara, kad posle to mleko ne mogu nikome da prodaju", naglasio je Glamočić.

Dodao je da Srbija sa Evropskom unijom ima problem u izvozu, a ne u uvozu.

Naveo je i da će od jeseni druga rata po hektaru za povrtare, voćare, vinogradare, cvećare koji rade intenzivno biti znatno veća od one koju će dobiti oni koji se bave klasičnom ratarskom proizvodnjom.

Ocenio je da razgovori nisu završeni i da je ovo samo prva runda.

“Treba da razgovaramo. Institucije sistema su mesta gde treba da razgovaramo. Meni nije teško da vodimo dijalog, a ne daj Bože da se desi da neko nastrada. Imali smo scene gde se neki nisu po četiri dana treznili, gde su po traktorima igrali, ne daj Bože da neko nastrada. Jedan danas nije došao od njih zato što je doživeo moždani udar. Da li treba neko da umre?", zapitao je ministar.

Ocenio je da Srbija nije uzrokovala ono što se dešava već da daje najveće podsticaje, a da ne može da utiče na ono što se dešava na svetskoj sceni, ni na rat u Ukrajini, ni na trgovinske mere između Amerike, Kine i slično.

"Da li im je teško? Jeste. Da li treba dati više? Da. Ali oni čak i ne traže novac. Oni su zadovoljni merama, samo traže da zabranimo uvoz, ali onda ugrožavamo celu državu, jer bi od tog istog momenta dobili kontra mere od Evrope i ne bi mogli da izvezemo ni maline ni jabuke ni vino ni med ni bilo šta iz Srbije", rekao je Glamočić.

Poljoprivrednike koji su najavljivali radikalizaciju protesta pozvao je da to ne čine, zato što, kako je naveo, time ne čine dobro ni sebi, a sprečavaju građane da se kreću i da obavljaju svoje redovne poslove.

"Moj apel njima je da to ne čine. Mi im stojimo na raspolaganju ako žele da razgovaraju, ali o stvarima o kojima možemo razgovarati i šta možemo da učinimo. Međutim na ultimatume jednostavno ne pristajemo i ne možemo da ugrozimo sve građane u Srbiji zarad jedne grane ili zarad jedne grupe ljudi koja drugačije misle", rekao je on.

Proizvođači mleka sedmi dan u Mrčajevcima traktorima blokiraju Ibarsku magistralu nezadovoljni stanjem na tržištu mleka, a prethodnih dana blokrali su i neke druge putne pravce.