Prirodno bogatstvo je raznoliko, a u selu je i dalje od zaborava sačuvan „duh davnih vremena“ koji pruža izuzetan vizuelni doživljaj jer su stari objekti, građeni od kamena i prirodnih materijala, u najvećoj meri sačuvani u izvornom obliku i zadržali autentični izgled, a Gostuša iz tog razloga poznata kao „kameno selo“.

Zbog svoje fizičke izolovanosti, nedostatka infrastrukture i puta do sela, Gostuša je kao celina ostala netaknuta. Daleko van gradskih sredina, u saglasju sa prirodom, donedavno i bez asfaltnog puta, Gostuša je dugo bila van domašaja šire javnosti. Priča se menja i selo postaje prepoznatljivo širom Evrope kada je 2016. godine stigla nagrada Europa Nostra i Gran pri nagrada Evropske unije za kulturno nasleđe.  Ovakav vid priznanja doneo je višestruke koristi selu, poput intenzivnije promocije, bogatije foto i video dokumentacije, kao i mogućnost sanacije postojećih objekata koji su vremenom oštećeni.

Danas ovo selo na obroncima Stare planine, udaljeno 30-tak kilometara od Pirota, predstavlja znatno značajnije mesto na karti Srbije. Sve veći broj ljudi dolazi, u želji da iskusi kako izgleda „kameno selo“ i netaknuta priroda. Početkom oktobra ove godine u selu je realizovan i konzervatorski kamp, u okviru projekta „Oživljavanje kamenog sela“ koji je jedan od 10 podržanih u sklopu programa “European Heritage Stories” a jedini je iz Srbije.

Šta sve ovo znači za selo, saznajemo iz prve ruke od onih koji to najbolje vide. Božana Vidanović živi u Gostuši od rođenja. Zadovoljno ističe da se turizam u selu razvija, a da i dalje ima još dosta prostora za napredak. Važni koraci su već učinjeni, a mnogobrojne aktivnosti koje se realizuju u selu bitno doprinose tome da lokalna zajednica bolje živi, a „kameno selo“ dobije zasluženu pažnju.

„Poslednje tri godine ima sve više turista, uglavnom stranaca koji dolaze iz zemalja širom Evrope. Seoski turizam se razvija, a nadamo se da će to još više da zaživi. Prodajem med, proizvode od šumskog voća i sve što čovek poželi ovde može da nađe“ poručuje Božana Vidanović.

U selu se u prethodnih nekoliko godina zbog pojačanog interesovanja posetilaca povećao smeštajni kapacitet za turiste i danas je na raspolaganju 21 ležaj, što predstavlja veliki broj za selo u kojem je ostalo 70-tak žitelja, pretežno starije stanovništvo.

Fondacija „Arhitekta Aleksandar Radović“ je kao deo projekta oživljavanja kamenog sela, koji je podržan od Evropske komisije i Saveta Evrope, organizovala konzervatorski kamp u Gostuši, što predstavlja nastavak kontinuiranog rada na očuvanju autentičnog izgleda ovog neobičnog mesta. Seoska crkva, u kojoj sveštenici nisu vršili službu više od 30 godina, obnovljena je i sada postoje uslovi da se obavlja služba što meštani ističu kao izuzetno značajnu promenu jer doprinosi očuvanju tradicije, identiteta i povezivanja zajednice. Na apsidi crkve je obnovljen krov, a renoviran je i potporni zid.

Aktivnosti u kampu bile su usmerene ka restauraciji postojećih objekata prirodnim materijalima, na način koji je bio zastupljen u ovim predelima vekovima. Poštovanjem kulturnog nasleđa, gradi se i bolja budućnost, a čuvanjem tradicije čuva se i identitet naroda i zajednice.

„Mi smo ovde na početku istraživanja mogli zapravo da vidimo kako su ljudi živeli sa prirodom i za prirodu, kako su primenili materijale koji se nalaze bukvalno u okruženju da bi gradili svoje velelepne objekte. Tada su svi na selu znali da se bave starim graditeljskim tehnikama i metodama i da upotrebljavaju stare materijale“ kaže Elena Vasić Petrović, upravnica Fondacije „Arhitekta Aleksandar Radović“.

Vasić Petrović dodaje da još ima ljudi u selu koji poznaju stare zanate i da je cilj projekta da oni to znanje, koje se ne uči kroz knjige i u školama, prenesu onima koji bi u budućnosti mogli da se bave tim poslom. Još jedna specifičnost sela ogleda se u tome što se svi stambeni i javni objekti nalaze na jednom mestu, a kompletna ekonomija je izmeštena van sela, što je vrlo redak slučaj kada je reč o seoskim sredinama.

Kako bismo se uverili u prirodne lepote Gostuše i kulturno nasleđe kojim ovaj kraj raspolaže, EU info kutak je organizovao studijsku posetu selu, u kojoj je učestvovalo 50 građana. Pored obilaska sela i učešća na konferenciji u okviru konzervatorskog kampa, posetioci su imali mogućnost da vide kako se tradicionalno pravi crepulja i kako se u njoj peče hleb.
Gostuša je zaštićena kao kulturno dobro, a park prirode Stara planina se od 2009. godine nalazi takođe pod zaštitom zakona, kao prirodno dobro od izuzetnog značaja, svrstano u prvu kategoriju. Nagrada Europa Nostra koju je Gostuša dobila 2016. godine smatra se najznačajnijim evropskim priznanjem u oblasti kulturnog nasleđa.

Tekst preuzet sa: europa.rs