Izvor: Tanjug

Govoreći o proširenju EU zemljama Zapadnog Balkana, Han je za austrijski Klajne cajtung, Han je kao primer izneo činjenicu da je u pristupnom procesu potrebna jednoglasnost za svaki, kako je rekao, koračić.

"Dok neka zemlja ne postane članica, neophodno je dvestotinak jednoglasnih odluka. Jasno je da finalna odluka o prijemu članice mora biti doneta jednoglasno, ali put dotle ne mora biti popločan jednoglasnim odlukama. Ja sa mojim ljudima provodim trećinu svog vremena ubeđujući jednu ili dve članice", istakao je Han.

Han smatra da strah nije dobar savetnik.

Jasno je da ove zemlje imaju evropsku perspektivu, to je veliki adut. Ali računa se kvalitet pripreme, a ne brzina. To znači razvoj pravne države, privredni razvoj. Dobićemo pristanak naših građana (za proširenje) samo ako imaju osećaj da je nova članica obogaćenje, a ne opterećenje“, preneo je Dojče vele.

Han je podsetio da Strategija za Zapadni Balkan jasno kaže da se nove članice mogu primiti samo ako reše bilateralne konflikte sa susedima. "To je već izazvalo dinamiku, kako se može videti u razjašnjenju svađe oko imena između Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije i Grčke. Ili ćemo izvoziti stabilnost, ili ćemo uvoziti nestabilnost", dodao je Han.

Sobotka: Učvrstiti evropsku misao na Balkan

Predsednik austrijskog parlamenta Volfgang Sobotka kaže da je "jedini put sadašnji".

Jedini put je sadašnji, da se parlament sa time suoči", kaže Sobotka, uz napomenu da kod skepse prema ovom regionu treba primetiti da tu postoji i epigenetska pozadina.

"Neki političari ne koriste bez razloga radije pojam 'jugoistočna Evropa'. Balkan uvek zvuči tako… kao nešto što se povezuje sa krizama i manjkom pravne države. Uvek treba uračunati emotivne predrasude. Samo obrazovanje, prosvećivanje i informisanje mogu ubediti građane", poručio je Sobotka.

Podsetio je da su geopolitički u Evropi kroz vekove postojala dva stalna konfliktna polja: Nemačka i Francuska, što je sa Konradom Adenauerom i Šarlom Degolom dugoročno rešeno i balkanski region, koji je posebno nestabilan.

Učvrstiti evropsku misao na Balkanu, kaže Sobotka, jeste osnovni preduslov za stabilnu Evropu.

"Već sada imamo različite interese tih država. Pitanje je samo - kako se prema njima odnositi? Da li konflikt tera države u izolaciju ili zbog nespremnosti na razgovoru u vojne konfrontacije? Ili se teme i pozicije mogu imenovati i parlamentarno rešiti? Naravno da će istorijske linije konflikta još dugo postojati – bilo ih je i u austrijskoj istoriji. Samo, u Evropi se konflikti rešavaju demokratski", naveo je Sobotka za Klajne cajtung, prenosi Dojče vele.

"Dok neka zemlja ne postane članica, neophodno je dvestotinak jednoglasnih odluka. Jasno je da finalna odluka o prijemu članice mora biti doneta jednoglasno, ali put dotle ne mora biti popločan jednoglasnim odlukama. Ja sa mojim ljudima provodim trećinu svog vremena ubeđujući jednu ili dve članice", istakao je Han.

Han smatra da strah nije dobar savetnik.

Jasno je da ove zemlje imaju evropsku perspektivu, to je veliki adut. Ali računa se kvalitet pripreme, a ne brzina. To znači razvoj pravne države, privredni razvoj. Dobićemo pristanak naših građana (za proširenje) samo ako imaju osećaj da je nova članica obogaćenje, a ne opterećenje“, preneo je Dojče vele.

Han je podsetio da Strategija za Zapadni Balkan jasno kaže da se nove članice mogu primiti samo ako reše bilateralne konflikte sa susedima. "To je već izazvalo dinamiku, kako se može videti u razjašnjenju svađe oko imena između Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije i Grčke. Ili ćemo izvoziti stabilnost, ili ćemo uvoziti nestabilnost", dodao je Han.

Sobotka: Učvrstiti evropsku misao na Balkan

Predsednik austrijskog parlamenta Volfgang Sobotka kaže da je "jedini put sadašnji".

Jedini put je sadašnji, da se parlament sa time suoči", kaže Sobotka, uz napomenu da kod skepse prema ovom regionu treba primetiti da tu postoji i epigenetska pozadina.

"Neki političari ne koriste bez razloga radije pojam 'jugoistočna Evropa'. Balkan uvek zvuči tako… kao nešto što se povezuje sa krizama i manjkom pravne države. Uvek treba uračunati emotivne predrasude. Samo obrazovanje, prosvećivanje i informisanje mogu ubediti građane", poručio je Sobotka.

Podsetio je da su geopolitički u Evropi kroz vekove postojala dva stalna konfliktna polja: Nemačka i Francuska, što je sa Konradom Adenauerom i Šarlom Degolom dugoročno rešeno i balkanski region, koji je posebno nestabilan.

Učvrstiti evropsku misao na Balkanu, kaže Sobotka, jeste osnovni preduslov za stabilnu Evropu.

"Već sada imamo različite interese tih država. Pitanje je samo - kako se prema njima odnositi? Da li konflikt tera države u izolaciju ili zbog nespremnosti na razgovoru u vojne konfrontacije? Ili se teme i pozicije mogu imenovati i parlamentarno rešiti? Naravno da će istorijske linije konflikta još dugo postojati – bilo ih je i u austrijskoj istoriji. Samo, u Evropi se konflikti rešavaju demokratski", naveo je Sobotka za Klajne cajtung, prenosi Dojče vele.