Zato udruženja za Alchajmerovu bolest duže vreme zagovaraju uvođenje usluga smeštaja za obolele, kako bi članovi njihovih porodica u toku dana odvojili malo vremena i za sebe.

U Srbiji sa demencijom živi oko 130.000 ljudi, od kojih je kod 50.000 njih demencija mogla biti izbegnuta da se vodilo računa o faktorima rizika. Oni se ispoljavaju u srednjim godinama života i već tada se treba krenuti sa lečenjem kako do ovog obolenja ne bi došlo.

Sama definicija ove bolesti kaže da je to poremaćaj u obavljanju aktivnosti u svakodnevnom životu. Zato je potrebna pomoć porodice u vidu svakodnevne nege srodnika kod koga se dijagnostikuje demencija.

Uvođenje takvih usluga u lokalnoj zajednici, prema rečima psihološkinje Branke Kordić, promenilo bi živote porodica koje neguju obolelog.

Život sa osobom koja ima demenciju je izuzetno težak, kako fizički tako i emocionalno. Zato je preporuka lekara porodici, do uvođenja ovih usluga smeštaja za obolele, da nađu vrema i za sebe i svoje zdravlje.