Izvor: RTS, Tanjug

Direktor "Lidla Srbija" Tomislav Šapina i predsednik Srbije Aleksandar Vučić presekli su crvenu vrpcu na prodavnici "Lidla" na Konjarniku, a Vučić poručio da ovo nije običan dan i da se ne radi o običnoj prodavnici.

Predsednik je istakao značaj ove kompanije za Srbiju i ocenio da je ovaj objekat lepši i veći nego objekat u kojem je, pre šest-sedam godina, bio u Bugarskoj.

"Od trenutka kada je najavljeno da 'Lidl' dolazi u Srbiju, koliko puta sam čuo od različitih ljudi da se pravi tolika buka oko obične prodavnice. Ovo nisu ni najmanje obične prodavnice, ali nešto je mnogo važnije. Zemlja sa ovakvom ponudom u maloprodaji je zemlja koja svojim građanima pruža izbor da mogu da kupuju jeftino, a kvalitetno", rekao je Vučić.

Poručio je da od "Lidla" možemo mnogo da naučimo, posebno u organizaciji rada, logostici i modernom načinu vođenja posla, ne samo trgovisnkih lanaca.

Ukazao je, na primer, na najsavremeniji "Lidlov" logistički centar u Novoj Pazovi, kao i na to da Lidlove prodavnice imaju različite temperaturne zone usklađene sa vrstama robe i proizvoda.

Podsetio je da je cela investicija "Lidla" u Srbij ivredna 205 miliona evra i da je zaposleno 1.553 radnika, a da je obuka za neke poslove trajala i do dve i po godine.

"Imao sam prilike da razgovaram sa radnicima, oni su nasmejani i zadovoljni. Nadaju se da će moći da napreduju, obezbede budućnost za sebe i svoju decu", rekao je predsednik.

"Niža cena naših proizvoda"

Podsetio je da su u rad "Lidla" uključene naše firme, njih 200, i da će se na policama ovog lanca širom sveta naći naši najkvalitetniji proizvodi.

Radoznali građani su ispred prodavnice u Ulici Vojislava Ilića počeli da se okupljaju pre zore, jer su čuli da će moći da kupuju po cenama nižim i do 20 odsto.

Nestrpljivi su da vide koji su proizvodi u ponudi i očekuju povoljnije cene.

Potrošačima su na raspolaganju 1.500 brendova, od čega čak 350 domaće proizvodnje. Samo u domenu voća i povrća uspostavljena je saradnja sa više od 25 dobavljača iz Srbije.

"U cene će se potrošači moći uveriti sami. Video sam danas, a ne idem često u prodavnicu, dva proizvoda koji su uradili zajedno sa Nemcima. Kafa sa našom užičkom kompanijom i domaće pile iz Žitišta. Bilo bi lepo da vi Nemci ponudite to i na drugim tržištima, na primer Bugarskoj i Rumuniji", rekao je Vučić tokom obraćanja.

Istakao je da će cena naših proizvoda sigurno biti niža nego drugih, a nama bi značilo uvrštavanje proizvoda u asortiman "Lidla" i otvaranje novih radnih mesta.

Vučić je ukazao na značaj nemačkih investicija, istakavši da u nemačkim kompanijama u Srbiji radi oko 50.000 ljudi.

"Sa Nemačkom imamo najveću trgovinsku razmenu. Zahvaljujući nemačkim investicijama i fabrikama imamo jednu od najbržih rastućih ekonomija u Evropi. Molim vas da podržite dalji dolazak nemačkih investitora, a mi ćemo omogućiti najbolje uslove za njihov dolazak i opstanak", rekao je predsednik.

Posebno se obratio penzionerima, koji su, kaže, najbrojniji kupci u jutarnjim časovima, te poručio da će uskoro uz uvećane penzije, koje će iz godine u godinu biti sve veće, moći svojim unucima da ostavljaju novac za džeparac i dobru čokoladu, i u "Lidlu" i na svakom drugom mestu.

"Uredili smo državnu kasu, sproveli smo neophodne reforme, napravili ono što decenijama nismo. Danas dinar držimo čvrsto pod kontrolom i danas možete da planirate šta ćete da uradite sutra", rekao je Vučić.

Lidl: Osluškivaćemo potrošače, nudimo najpovoljniju potrošačku korpu

Generalni direktor "Lidl Srbija" Tomislav Šapina kaže da je ova kompanija prvi savremeni diskontni lanac u našoj zemlji, koji na tržište donosi novo jedinstveno iskustvo kupovine.

"Mi smo jednostavni, bolji, povoljniji", poručio je Šapina i naveo da veruje da će "Lidl Srbija", kroz pažljivo odabrani asortiman proizvoda, sa najboljim odnosom cena i kvaliteta, uspešno odgovoriti na potrebe potrošača.

"Ponudićemo vam 'Lidl' brendove, sveže voće i povrće, pecivo iz 'Lidlovih' pekara, više od 350 proizvoda domaćih proizvođača, a pre svega ponudićemo vam najpovoljniju potrošačku korpu u Srbiji", naglasio je Šapina.

Naveo je da je danas važan dan, kada "Lidl" počinje poslovanje u Srbiji, ali poručuje da je to tek početak.

"Tu smo da ostanemo i da se zajedno razvijamo. Slušaćemo vas potrošače kako bismo bili bolji iz dana u dan", rekao je Šapina i nagalsio da je izuzetno ponosan na sve zaposlene.

Ponosan je, kaže, na sve što je "Lidl Srbija" do sada uradio i dodao da je "Lidl" dao sve od sebe, a ono najbitnije da su svi u Srbiji radili srcem i da su svi uzbuđeni, srećni i ponosni.

Poželeo je dobrodošlicu brojnim potrošačima koji su i pre otvaranja prodajnog objekta u Beogradu čekali u redu na ulazak i kupovinu.

Otvaranju prodavnice u Beogradu prisustvovali su i ambasador Nemačke Tomas Šib, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i ministar trgovine, turizma i telekomunicija Rasim Ljajić.

"Dobar primer razvoja saradnje sa Nemačkom"

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib istakao je da je Lidl dobar primer za šta se nemačke firme zalažu u Srbiji, što je održiv i promišljen pristup poslovanja.

"Samim tim je 'Lidl' primer kako se razvija privredna saradnja Srbije i Nemačke", rekao je Šib i dodao da u Srbiji posluje 400 nemačkih kompanija u kojima radi 50.000 ljudi, a da su od 2000. godine investirale u Srbiji dve milijarde evra.

"Predvidljivost i pouzdanost su suštinske za nemačke kompanije i zato je važno nastaviti da se radi na vladavini prava. Važno je uspostaviti što intenzivniju mrežu kontakata između srpskih i nemačkih privrednika i unaprediti transfer znanja", rekao je Šib.

Istakao je da će Nemačka i dalje biti pouzdan i pošten partner Srbije na njenom putu ka EU.

"Trgovinski lanci će morati da ponude veće plate"

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić podsetio je da je prvi novinski tekst o tome da "Lidl" planira da dođe u Srbiju objavljen 2007. godine, te da se posle 10 godina u Srbiji otvara prvi savremeni diskontni lanac.

"Sada kada je 'Lidl' došao u Srbiju otvorila se nova polemika, a to je šta to znači za srpsku privredu. Pre svega, to znači za naše potrošače zbog veće konkurencije, imaće veću mogućnost izbora, samim tim očekuje se borba među trgovcima za kupce, potrošače tako da moraju nuditi pristupačnije cene i kvalitetniju uslugu", rekao je Ljajić.

Dolazak "Lidla" u Srbiju znači, kaže Ljajić, i da će trgovinski lanci morati da ponude i veće plate dobrim radnicima, trgovcima, da bi ih pridobili za sebe.

Očekuje i da će "Lidl" sa sada zaposlenih 1. 500 radnika doprineti modernizaciji trgovinske mreže u Srbiji i ističe da je dolazak "Lidla" dokaz da su reforme koje je Vlada Srbije sprovodila dale i daju rezultate, te da je to najbolja potvrda da je srpsko tržište najperspektivnije u regionu.

Naveo je i da je to signal i za druge trgovinske lance da dođu u Srbiju.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić istakao je da je sjajna vest otvaranje "Lidla" u Srbiji i dodao da sa tom kompanijom dolazi i dobar kvalitet, dobre cene i nova radna mesta.

"Naša želja je da svaka opština u Beogradu ima Lidl prodavnicu", rekao je Radojičić i dodao da će do kraja godine u prestonici Srbije biti otvorena i šesta, dok će sledeće godine glavni grad imati sedam "Lidl" prodavnica.

U 8 časova otvoreno je još 15 prodavnica ove kompanije.

U Beogradu je otvoreno pet maloprodajnih objekata – na Konjarniku, na Novom Beogradu, Vidikovcu, Zvezdari, Trošarini i u Borči.

Vrata ovog trgovinskog lanca otvorena su i u Boru, Kragujevcu, Nišu, Leskovcu, Smederevu, Subotici, Somboru, Užicu, Šapcu, Novom Sadu i Zrenjaninu.

Do kraja godine, kako je najavljeno, biće otvoreno još sedam "Lidl" radnji – u Vršcu, Inđiji, Pančevu, Kikindi, Kruševcu, Jagodini i na još jednoj lokaciji u glavnom gradu.

Prodavnice "Lidla" radiće do 22 časa. Zaposleni će imati petodnevnu radnu nedelju, a zahvaljujući elektronskoj evidenciji, kompanija će plaćati i poštovati svaki minut njihovog rada, poručuju iz "Lidla".

Danas je "Lidl" diskontni trgovinski lanac "broj 1 u Evropi".

Maloprodajni lanac "Lidl" deo je "Švarc" grupacije čije je sedište u Nekarsulmu u Nemačkoj.

Prva "Lidl" prodavnica otvorena je 1973. godine u gradu Ludvigshafenu, a već krajem 80-ih godina postojalo je više od 600 prodavnica "Lidla" samo na području tadašnje Zapadne Nemačke.

Veliko, novo tržište, otvara se 1989. godine padom Berlinskog zida, kada "Lidl" počinje da se širi i u istočni deo zemlje.

"Lidl" u ovom trenutku postoji u 27 zemalja Evrope i SAD, a njegova mreža broji više od 10.500 savremenih diskonta i zapošljava oko 260.000 ljudi.

"Lidlovi" proizvodi se skladište u više od 150 logističkih centara širom sveta.

Prema podacima međunarodne grupe za analizu tržišta "LZ Retailytics", "Švarc Grupa" ("Kaufland", "Lidl)" kao najveći evropski maloprodajni lanac prehrambenih proizvoda je u fiskalnoj 2017. godini ostvarila prodaju od 96,9 milijardi evra.