Izvor: FoNet

Macut je, na centralnoj manifestaciji obeležavanja 150-godišnjice Nevesinjske puške, istakao snagu i važnost sloge, dodajući da je to zavet Svetog Save, kao i junaka Hercegovačkog ustanka 1875. godine, saopštila je Vlada Srbije.

Ocenjujući da su današnji geopolitički postupci slični onima iz tog doba, Macut je rekao da izgleda, međutim, da svet i dalje nije naučio lekcije iz toga doba, a to je da se trajni mir ne može graditi bez istine, pravde i uvažavanja stradanja brojčano malih, ali ponosnih naroda koji su svoju slobodu izborili žrtvom, a ne tuđim računom.

"I danas, vek i po, nakon Nevesinjske puške, mi ne govorimo samo o jednom ustanku, već o zavetnom opredeljenju za život u slobodi, pravu da demokratskim putem, samostalno, na osnovu slobodno iskazane volje naroda određujemo svoju budućnost", naglasio je Macut, podsetivši na srpsku istoriju obeleženu brojnim bunama, ratovima, izbeglištvima i stradanjima, ali i borbom za slobodu, često po cenu najtežih žrtava.

Prema njegovim rečima, u proleće 1875. godine u Nevesinju začeo se još jedan plamen pobune, čuvena hercegovačka buna, Nevesinjska puška.

Macut je ukazao da je upravo taj ustanak skrenuo pažnju čitavog sveta na položaj hrišćanskog življa pod osmanskom vlašću i da su se među hrabrim borcima u Hercegovini 1875. godine našli i dobrovoljci iz Italije, Francuske, Rusije, Češke, pa čak i iz Amerike.

"Ovo opšte raspoloženje za podršku ustanku svedoči o tome koliko je borba naroda Hercegovine odjekivala van granica Balkana. Svoju slavu tada je stekla i Žana Merkus, hrabra Holanđanka koja je svoje materijalno bogatstvo stavila u službu jednog ugnjetenog, ali ponosnog naroda", rekao je Macut.

Macut je naglasio da je Nevesinjska puška bila varnica koja je rasplamsala niz ustanaka i ratova širom Balkana i da je odmah usledilo dizanje naroda u Bosni, zatim velika istočna kriza, bugarski ustanci, a na kraju i ratovi Srbije, Crne Gore, ali i Rusije protiv Otomanske imperije.

Prema njegovim rečima, upravo Nevesinjska puška i na kraju Berlinski kongres u leto 1878. godine predstavljaju polaznu i završnu tačku jednog od najznačajnijih i najburnijih perioda u istoriji srpskog naroda.

Predsednik Vlade je naveo da je to bio prelomni istorijski luk od pobune jednog naroda do diplomatskog priznanja njegove državnosti na evropskom nivou.

Međutim, umesto pravde, kako je rekao, velikim silama tog doba bili su važniji njihovi interesi, kada su granice prekrajane, bez razumevanja i pravednih težnji ljudi koji žive na Balkanu. 

Umesto mira, kako je naveo, mnoge odluke rađale su nove sukobe i zaoštravanja odnosa među narodima.

Nevesinjska puška je naziv za prvi sukob između Srba i Turaka u Hercegovačkom ustanku (1875 – 1878), koji je počeo 9. jula 1875. Po toj prvoj ustaničkoj pobedi ceo ustanak u Hercegovini naziva se Nevesinjska puška.