Izvor: B92

Grad Beograd raspisao je javnu nabavku za izradu plana generalne regulacije šinskih sistema sa elementima detaljne razrade za prvu fazu linije metroa. Kompanija koja bude dobila posao imaće obavezu da uradi geodetsko snimanje, kao i da izradi digitalni topografski plan. Prema trenutnom planu, prva linija će voziti od Makiša kod Železnika, kroz Žarkovo, Bele vode, Trgovačku i Požešku ulicu, pored Ade Ciganlije, Mosta na Adi, Sajma, "Beograda na vodi", Savskog trga, Trga republike, kroz Francusku ulicu, Dunav stanicu, Pančevački most, Višnjičku, Salvadora Aljendea, do naselja Mirijevo gde bi trevalo da bude poslednja stanica metroa.

To za B92 potvrđuje glavni gradski urbanista Milutin Folić. Prema njegovim rečima, trenutno je u toku pre-fizibiliti studija, koju radi francuska firma "Enžis". Prva linija je previđena od Železnika do Mirijeva, a druga od Ustaničke do Zemuna.

Ova studija izvodljivosti bi trebala da bude gotova ovog proleća. Nakon završetka, stvaraju se uslovi za raspisivanje tendera. Ako sve bude teklo predviđenom dinamikom, raspisaće se javna nabavka za projektovanje, gradnju i finasiranje izgradnje metroa.

"Mi smo trenutno u fazi kada se završava pre-fizibiliti studija prve dve linije metroa. Kada se ona završi, znaćemo kako će se graditi čitav sistem. Da li takozvanom "krticom", probijanje kroz teren ili površinski da iskopamo, a onda zatvorimo tunel za podzemnu železnicu. Ova druga varijanta je značajnije jeftinija. Ona je moguća na delu druge linije na Novom Beogradu, jer tamo imamo široke bulevare", kaže Folić.

Prva linija od Železnika do Mirijeva najverovatnije će se graditi uz pomoć "krtice", zbog konfiguracije terena, kanlizacione i vodovodne infrastrukture.

Prema njegovim rečima, prve dve linije metroa uklapiće se sa BG vozom. A trase kuda će ići podzemni šinski sistem su određene saobraćajnim master planom.

"Linije metroa proističu na osnovu analize saobraćaja, a ne kao proizvoljna metoda i pretpostavki. Master planom brojali su se putnici i vozila", objašnjava Folić.

Ideja beogradske podzemne železnice se prvi put pojavila 1958. godine kada je Arhitekta Nikola Dabović imao ideju da metro prolazi ispod Kalemegdana, Terazija, Slavija i Čubure.

Plan metro linije se dodatno proširio sedamdesetih godina prošlog veka kada je urađen Generalni urbanistički plan zasnovan na javnom prevozu građana nezavisnim šinskim sistemima, metroom i gradskom železnicom. Tada su planirane dve linije - od Zemuna do Vukovog Spomenika i od Dorćola do Autokomande. Plan izgradnje predviđao je još dodatnih sedam linija. Tih godina je osnovan i Sektor za metro.

Bilo je potrebno skoro deset godina kako bi se projekat "Metro Beograd" završio. Skupštini grada Beograda je predstavljen 1982. godine. Iste godine su građani na referendumu odlučili da izdvoje dva odsto od plate kako bi se započela izgradnja prve linije metroa. Međutim, gradska vlast je odlučila da novac od metroa preusmeri na tramvajsku infratrukturu. Za projekat "Tramvaj za 21. vek" potrošeno je 200 miliona dolara.

Od početka decedesetih gotovo svaka garnitura gradskih čelnika je govorila o izgradnji metroa. Ali osim Beovoza, kao jednog vida gradske železnice, nije se dalje otišlo. Izuzetak je izgradnja stanice "Vukov spomenik" iz 1995. godine.

Najviše se o metrou pisalo pisalo 2011. godine, kada je tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas potpisao predugovor o izgradnji podzemne železnice sa francuskom firmom "Alstom transport".

Planirano je da novi, revitalizovani metro ima tri linije. Prva je trebalo da vodi od Ustaničke ulice do Tvorničke u Zemunu, druga od Banovog brda do Pravnog fakulteta, a treća bi išla preko Mosta na Adi i tako bi povezivala Čukaricu i Novi Beograd.