Izvor: Danas

Kratka sezona cvata – tek tri sedmice u godini, kao i mukotrpno branje i proces proizvodnje, čine ga skupljim od drugih začina. Iz svake lukovice šafrana u jednoj sezoni izraste od dva do devet cvetova ljubičaste i plave boje, od kojih svaki ima tri crveno-narandžasta tučka duga 25-30 mm.

Srećom, potrebno je vrlo malo šafrana da bi dao aromu i boju jelu – već četvrtina kašičice (oko 1/10 grama) mrvljenih vlakana intenzivno će obogatiti 4-6 porcija pirinča.

Šafran kojeg možemo naći u prodaji pakovan je u vrlo malim količinama. Prodaje se u obliku sušenih vlakana ili mrvljeni.

Šafran se u pojedinim nacionalnim kuhinjama uobičajeno koristi kod ribljih jela i jela s pirinčem. Francuzi ga neizostavno koriste pri spravljanju riblje čorbe – bujabesa, Španci njime obogaćuju paelju i piletinu s rižom. U Italiji je uobičajeno da se šafranom začini rižoto milaneze. Osim tih tradicionalnih jela šafran se izvrsno slaže sa supama od mesa i povrća, krompirom, pilećim mesom ili jelima s paprikom.

Kleopatra ga je koristila u kremi za potamnjivanje kože, stari Rimljani su sa njim ukrašavali postelju mladenaca, a alhemičari su od njega proizvodili zlato… Ako do sada niste, probajte ga i vi. Prijatno!