Droga je ozbiljan problem, ne samo u Srbiji, već i u celom svetu. Nedavno su otkrivene tri nove droge u našoj zemlji, a korisnici mogu da budu ljudi svih generacija i socijalnih statusa. Jedno je sigurno – droga negativno utiče na konzumenta, njegovo okruženje i neretko se završava smrću. O tome zašto se mladi ljudi odlučuju za konzumiranje narkotika, kako izgeda proces lečenja, situaciji u Pomoravlju i o tome kako se može pomoći zavisnicima, razgovarali smo sa doktorom Vladimirom Radojkovićem, neuropsihijatrom iz Jagodine.

On je istakao da narkomaniju definišu tri faktora: ličnost, društvo i kvalitet supstance i na sva tri faktora može da se utiče:

-Sve strukture su uključene u uzimanje psihoaktivnih supstanci, samo je pitanje koje se koriste. Stariji uglavnom uzimaju bensedine i sedative. To nije neka vrsta drogiranja, ali jeste neka vrsta zavisnosti sa kojom se često srećemo. Što se mlađe populacije tiče, do pre sedam, osam godina dominantan je bio heroin. U poslednih pet, šest godina dominiraju marihuana, sintetičke droge, psihostimulansi i druge supstance koje izazivaju dobro raspoloženje. Rejv žurke koje posećuju mladi uglavnom treba izdržati i tu je zamka. Psihostimulansi poput afetamina i spida izazivaju budno stanje, povecavaju raspoloženje, fizičke sposobnosti i to neretko može da dovede do smrtnog ishoda. Može da dovede i do drugih komplikacija, kao što je dehidratacija, što remeti funkciju organizma u celosti. Marihuana ne stvara fizičku zavisnost, ali svakako menja ponašanje. Tada dolazi do šireg društvenog problema –rekao je Radojković.

Pre nekoliko godina, u Jagodini se dogodio jedan bizaran slučaj kada su dva dečaka koristila seme ladoleža kako bi doživela halucinacije. Taj slučaj je jedinstven, a Radojković je istakao da mladi ljudi često traže alternative:

-Ta biljka je dostupna, nije zakonski kažnjiva i oni su na taj način tražili zadovoljstvo. Radi se o pametnim momcima koji su došli do toga da je efekat koji će postići konzumiranjem sličan efektu koji se postiže korišćenjem marihuane. Kroz razgovor sa njima, došao sam do toga da su oni imali konflikt sa porodicom i došli smo do toga šta su koristili i koje su promene napravili – istakao je Radojković.

Doktor je istakao da je lečenje narkomanije dugotrajan proces i da postoje različiti principi lečenja, a prema njegovim rečima, porodica igra jako važnu ulogu u procesu izlečenja:

-Psihoterapija traje oko godinu dana. Uglavnom se radi porodična psihoterapija. Ako postoji narkoman u porodici, onda je cela porodica ugrožena. A porodica je glavni segment društva. Tu je glavni problem. Treba poboljšati komunikaciju u porodici, zbližiti se i da roditelji budu aktivni. Gde postoji dobra relacija u porodici, šanse za izvlačenje narkomana iz krize su jako dobre. Gde porodica loše funkcioniše, nastaju problemi i rešenje se odlaže –istakao je on.

Radojković kaže da mladi danas imaju puno informacija i da im treba pomoći da prevaziđu zamke mladosti poput raznih iskušenja, nezadovoljstva i radoznalosti. On smatra da je sistem vrednosti narušen i da ga svakako treba podići:

-Sistem vrednosti je veoma narušen. Nove vrednosti nisu postavljene ili su postavljene na neki način koji je mojoj generaciji malo neshvatljiv. Treba staviti akcenat da su heroji društva mladi, obrazovani ljudi, majstori koji su vešti u svojim zadacima. Svoje vreme treba da ispunjavaju na jedan koristan i kreativan način, a ne da beže od problema zatrpavajući ih korišćenjem hemijskih supstanci. Raspoloženje dolazi iznutra, posle dobro obavljenog posla i ličnim zadovoljstvom. Važnu ulogu u svemu tome igraju i sport, kulturni događaji i muzika. To su momenti koje treba osvežiti u društvu i ponuditi mladima kao cenjenu i pravilnu alternativu. Korišćenje psihoaktivnih supstanci treba da bude na margini društva, kao što je i bilo. Formiranje komisija i kampanja pričanja su zastarele metode za današnju omladinu. Oni su nas pretekli u sredstvima komunikacije i zato mi treba da im ponudimo nešto novo, bolje, drugačije i zanimljivije po pitanju edukacije –rekao je Radojković na kraju našeg razgovora.

Dušan Miletić