Izvor: Novosti

Francuska je, poput Nemačke, protiv "razgraničenja" između Beograda i Prištine, saznaju "Novosti".

Izvori našeg lista ističu da je tokom konferencije ambasadora, održane protekle nedelje, a kojoj je prisustvovao i predsednik Francuske Emanuel Makron, izraženo protivljenje bilo kakvoj promeni granica ili administrativnih linija u regionu. Stav Pariza je po ovom pitanju čak tvrđi od pozicija Berlina.

- Zvanični Pariz se boji da bi bilo kakvo "prekrajanje" moglo da izazove lančane reakcije u regionu, čak i ako bude istaknuto da se sve tiče samo odnosa između Beograda i Prištine - ističe naš izvor koji je prisustvovao sastancima.

To se, pre svega, odnosi na situaciju u kojoj bi Republika Srpska pokušala da sledi primer severa Kosova. Francuzi se strogo drže Badinterovog principa da se republičke granice unutar bivše Jugoslavije proglase državnim, iako je on flagrantno prekršen baš u slučaju Kosova, koje nije bilo republika, lakonskim korišćenjem latinskog izraza sui generis koji sugeriše "posebnost", što je sam Badinter uvek odbijao da prokomentariše.

Pročitajte još - Gardijan: SAD se ne protive promeni granica između Srbije i Kosova

Konačni dogovor oko Kosova bi, prema saznanjima "Novosti", mogao da se uobliči baš u Francuskoj, na marginama proslave stogodišnjice pobede saveznika u Prvom svetskom ratu 11. i 12. novembra u Parizu.

S druge strane, iz Evropske komisije su već stigli signali da bi, za njih, razmena teritorija bila prihvatljiva ako se oko toga dogovore dve strane. Zanimljivo je da u EK sede predstavnici svih zemalja članica, od kojih su neke, poput Francuske ili Nemačke, protiv "razgraničenja" između Beograda i Prištine. Ali EK je političko i glavno izvršno telo EU, i predstavnici različitih država su, pre svega, evropski zvaničnici. Među njima ima i pripadnika opozicionih političkih formacija u odnosu na vlasti u zemljama iz kojih potiču.

Prema saznanjima "Novosti", EK će nastojati da ispregovara sa zemljama članicama prihvatanje bilo kog dogovora koji postignu Beograd i Priština ako on bude realno primenjiv i u skladu s međunarodnim pravom, uključujući i eventualnu razmenu teritorija.

Srpski šef diplomatije Ivica Dačić nagovestio je da bi do rešenja kosovskog čvora moglo da dođe na međunarodnoj konferenciji, nekoj vrsti "Dejtona dva", koja bi trebalo da se održi u maju 2019, odnosno pre isteka mandata Evropske komisije:

- Preduslov za tako nešto je da se stavovi dveju strana približe, a oni su trenutno značajno udaljeni.

O sličnom scenariju i rokovima za rešavanje kosovskog problema juče je govorio i evropski komesar za proširenje Johanes Han. On nije odbacio nijednu ideju, odnosno rešenje za KiM, pa ni razmenu teritorija, ističući da ceo posao treba završiti do leta naredne godine:

- Treba razmišljati i izvan kutije, odnosno iz nove perspektive. Naravno, bilateralno rešenje ne treba da ide na štetu drugih u regionu i mora da doprinese široj stabilnosti Balkana.

Na pitanje da li se boji da bi ovo moglo da ima negativan efekat na Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, čak i na zemlje istočnog partnerstva, Han je rekao da misli da je o tome prerano govoriti.

Nova runda dijaloga na najvišem nivou u Briselu održaće se u petak, 7. septembra, ali direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić ne očekuje mnogo od nastavka razgovora predsednika Aleksandra Vučića sa Hašimom Tačijem i evropskom šeficom diplomatije Federikom Mogerini, jer, kako kaže, poziciju Srbije otežava neodgovorna opozicija, koja se protivi tome da Srbija dobije nešto.

- Mala su mi očekivanja da možemo, nakon svega što nam se dešava ovih dana i nedelja, da nešto izvučemo i dobijemo. Pogotovo kad čujete poruke poput one Saše Jankovića, da Kosovu treba dati stolicu u UN a da se ne prizna nezavisnost. Lažu narod da stolica u UN ne znači priznavanje. Opoziciji ne odgovara ekonomski jaka Srbija, pa su se zato udružili da na tom pitanju pokušaju da ruše Vučića - poručuje Đurić.

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović kaže da pregovori Beograda i Prištine ulaze u završnu fazu i da ćemo tokom septembra imati jasniju sliku o tome da li smo na korak do postizanja pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa dveju strana.

- Ukoliko ne dođe do rešenja, neće ostati status kvo, kao što smo to imali do sada, već će se situacija značajno komplikovati - upozorava Joksimovićeva.