Izvor: FoNet, Beoinfo

"Njihova hrabrost i ljubav prema otadžbini moraju nam biti večiti orijentir. Decenije neopravdanog zaborava zamenilo je novo vreme, u kom najslavnije pokolenje u istoriji našeg roda dobija dostojnu ljubav i poštovanje svojih potomaka i države", rekao je Starović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je predvodio državnu delegaciju.

Vence su položili i ministar spoljnih poslova Marko Đurić i predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević, delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil i drugi predstavnici diplomatskog kora, te udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, boračkih udruženja i diplomatskog kora.

Starović je istakao da mir i sloboda nemaju cenu i da se za njih treba svakodnevno boriti.

"Ovo je bio najkrvaviji sukob u dotadašnjoj istoriji čovečanstva. Kraljevina Srbija nije želela taj rat. U pravednoj odbrani svoje nezavisnosti naša otadžbina je izgubila više od jedne četvrtine stanovništva. Zemlja je bila na ivici katastrofe koju zajedno sa posledicama Drugog svetskog rata osećamo i danas", rekao je Starović.

Taj rat je, pored katastrofalne pogibije, predstavljao trijumfalni povratak iz bezdana u koje su Srbiju ubacili Austro-Ugarska i njeni saveznici, dodao je Starović.

"Borbe na Ceru, Kolubari i mnoge druge, kao i koncentracioni logori, nisu oslabili želju za oslobođenjem i nacionalnim ujedinjenjem. Te borbe i pobede uemeljene na strašnoj ljudskoj žrtvi stvorile su moralni i politički kapital da snovi o oslobođenju i ujedinjenju u decembru 1918. godine postanu java", naglasio je Starović.

Nikola Nikodijević je istakao da je jako važno što Grad Beograd obeležava Dan primirja koji se obeležava u celom svetu i ocenio da je Prvi svetski rat kod nas bio nepravedno zapostavljen u odnosu na Drugi svetski rat

On je naglasio da su oba svetska rata podjednako važna, kao i herojstva velikog broja građana koji su dali živote za slobodu.

"Veoma je značajno napomenuti je da smo kao zemlja u Velikom ratu u odnosu na broj stanovnika dali najveći broj žrtva, preko 1.200.000, a od toga više od 800.000 žrtava bili su civili. Borba i herojstvo našeg naroda naišli su na veliki odjek u svetu pa je i predsednik SAD Vudro Vilson istakao srpsku zastavu na Beloj kući kao znak počasti i herojstva našeg naroda u Velikom ratu", poručio je Nikodijević, preneo je Beoinfo.

Pre početka ceremonije polaganja venaca episkop lipljanski Dositej je služio pomen stradalim braniocima prestonice.

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević položio je, kao izaslanik predsednika Srbije, venac na Spomenik neznanom junaku na Avali povodom Dana primirja koji je, kako je istakao, bio dan trijumfa naroda i države.

Vučević je u spomen-knjigu upisao da je cela jedna generacija prekinula život zbog Srbije i da je mladost ostala na poljima Cera, Kolubare, Mačkovog kamena, Kajmakčalana, pa sve do Karavanki, saopštila je Vlada Srbije.

Venci su položeni i na Francuskom vojnom groblju, kao i kod Spomen-kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu.

Na Francuskom groblju vence su položili ministar zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom Đorđe Milićević, ambasador Francuske u Beogradu Pjer Košar, kao i ostali predstavnici diplomatskog kora.

Kod Spomen-kosturnice ruskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu vence su položili ministar bez portfelja zadužen za oblast međunarodne ekonomske saradnje i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu Nenad Popović i ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko.

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić položio je venac na grob Nikole Pašića.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je potpisano primirje, čime je okončan Prvi svetski rat.

U Srbiji se Dan primirja obeležava kao državni praznik od 2012. godine.

Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila 1,24 miliona ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva po popisu iz 1914. godine.