Izvor: RTS, Tanjug

Čuven po hrabrosti, čvrstini i visokom borbenom moralu puk su u prvom pozivu popunjavali srpski vojnici u najboljoj životnoj snazi, od 21 do 31 godine starosti, koji se mobilisao upravo u Prokuplju, gde se nalazila okružna pukovska komanda.

Među članovima puka bilo je najviše pripadnika topličkog okruga, Jablaničana, Pustorečana, Topličana i Zaplanjaca, a uoči rata, 7. oktobra 1912. godine kad je puk pošao iz Prokuplja u rat protiv Turaka u njegovom sastavu bilo je 60 oficira, 445 podoficira i kaplara, 4.210 redova i 29 muzičara.

O borbenom moralu srpskih vojnika koji su činili ovaj puk uverljiv zapis ostavio je njihov protivnik i okupatorski vojnik, kaplar 11. puka 9. austro-ugarske divizije i učesnik Cerske i Kolubarske bitke, poznati književnik Egon Ervin Kiš.

"Tek u Srbiji 1914. godine shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda, jača sila od nasilja velikih i moćnih. Tek ovde sam shvatio Šatobrijana, da neumitna sila volje savlađuje sve, a da je slabost sile u tome što veruje samo u silu", zabeležio je Kiš

Takođe, čuveni Franše d'Epere zapisao je: "To su seljaci, skoro svi; to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi; to su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva".

Od pedeset pukova, koliko je brojala srpska vojska, samo je Drugi pešadijski puk prvog poziva, nosio počasni naziv "Gvozdeni puk".

To ime, puk nije dobio ni od kralja, ni srpske Vrhovne komande već, već spontano od srpskih vojnika drugih pukova zbog izuzetne hrabrosti i velikih ratničkih podviga na bojnom polju Balkana.