Izvor: RTS

Od kada je uvedena naplata kesa njihova potrošnja pala je za 70 odsto. Još veći problem od kesa su plastične i staklene boce i limenke koje završavaju na deponijama i u prirodi, jer još ne postoji efikasan sistem prikupljanja otpada. I to bi uskoro moglo da se reši uvođenjem depozitnog sistema, odnosno otkupa ambalaže u prodavnicama, o čemu će ove godine odlučiti Ministarstvo zaštite životne sredine.

Naši trgovinski lanci u drugim zemljama gde posluju već imaju automate za otkup ambalaže. Da bi isto to primenili i u Srbiji, čekaju zakon.
Pripremila Slavica Gligorović

"Radimo na tome da oni koji se bave privredom u Srbiji razumeju da neće biti moguće efikasno raditi i proizvoditi, a zatim i zarađivati bez poštovanja apsolutno svih ekoloških principa", napominje ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Navodi da se moraju rešiti pitanja plastike, ponovne upotrebe PET ambalaže, stakla i svih drugih materijala.

Iz Beograda se svakoga dana na deponiju Vinča odveze hiljadu i po tona otpada, koji bi, da postoji uređen sistem sakupljanja i reciklaže, mogao da se iskoristi kao sirovina za preradu i kao energent. Preradi se svega deset odsto otpada.

"Zašto godišnje 'sahranimo 50 miliona evra' reciklarilnih materijala? 0d tog materijala –PET boca, plastike, mogu nastati novi, zvukobrani za koridore, gumeni odbojnici za tramvajske šine, za železnice", ukazuje Siniša Mitrović iz Odbora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj PKS.

Prema njegovim rečima, za to su potrebne podsticajne mere, subvencije reciklažnoj industriji.

Od kada je pre desetak godina uvedena ekološka taksa sa namerom da se podstakne reciklažna industrija i obezbede sredstva za čistiju životnu sredinu, naplata je iz godine u godinu sve veća, ali je i dalje mnogi izbegavaju. Agencija za zaštitu životne sredine podnela je skoro dve hiljade prekršajnih prijava protiv kompanija koje prošle godine nisu podnele izveštaj o "proizvodnji" otpada.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kaže da je namera tog tela da bude servis privredi, ali i da obezbedi više novca za "zelene projekte".

"U narednoj godini imaćemo pola milijarde, subvencija za gašenje kotlarnica, ali takođe značajna sredstva će se izdvojiti i za pošumljavanje lokalnih samouprava i na taj način ćemo smanjiti aerozagađenje", Dodaje Radović.

Prošle godine je od ekološke takse naplaćeno 12 milijardi dinara, ali je samo pola tih sredstava otišlo u budžet za životnu sredinu.