Selaković je istakao da Narodni muzej više od 18 decenija čuva, tumači i prenosi živo pamćenje našeg naroda, ukazavši na to da je u tom duhu i izložba posvećena Milanu Milovanoviću, umetniku čije stvaralaštvo prevazilazi okvire vremena u kome je nastalo i nastavlja da živi u dijalogu sa novim generacijama.

Formiran na raskršću beogradske, minhenske i pariske umetničke škole, Milovanović je u srpsko slikarstvo uneo dah evropskih umetničkih tokova, ali ih nije prihvatao kao gotove obrasce, već ih je preoblikovao u autentičan i prepoznatljiv izraz, objasnio je ministar.

Prema njegovim rečima, njegovo delovanje na prostoru južne Srbije, Makedonije i Svete Gore svedoči o umetniku koji je istovremeno bio i svedok i čuvar prostora, kulture i nasleđa.

U radu na konzervaciji i kopiranju hilandarskih fresaka, kao i u beleženju spomenika i predela, kako je objasnio, prepoznaje se rani i dragoceni doprinos očuvanju naše srednjovekovne kulturne baštine.

On je naglasio da zbirka „Narodni muzej Srbijeˮ, koja čini okosnicu ove izložbe, omogućava da se opus Milana Milovanovića sagleda u celini kao nit koja povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost srpske umetnosti i da se javnosti prvi put predstave dela „Ženski aktˮ, „Studija manastira Studenicaˮ, „Kosovo Poljeˮ i „Pazar u Skopljuˮ.

Sa stanovišta savremene kulturne politike, ovakve izložbe imaju dublji značaj. One nas podsećaju na to da je kulturno nasleđe živi proces, a ne samo svedočanstvo prošlih vremena, dodao je ministar.

Selaković je, u ime Ministarstva kulture, primio od direktorke Narodnog muzeja Srbije Bojane Borić Brešković zahvalnicu, koju, kako je poručio, doživljava kao znak zajedničke posvećenosti očuvanju naše kulturne baštine, ali i kao obavezu da se u tom radu istraje sa istom odgovornošću.