Mali je izrazio zadovoljstvo rezultatom emisije, koja potvrđuje snažno poverenje investitora u stabilan kreditni profil i u ekonomsku politiku naše zemlje, prenela je pres služba Vlade Srbije.

On je naveo da je ovakvo interesovanje investitora za naše državne obveznice najbolji pokazatelj makroekonomskog uspeha naše zemlje, dodavši da je Srbija ovog puta zabeležila veoma visoku tražnju u iznosu od više od osam milijardi evra.

U ovaj tip hartija, kako je objasnio, investitori ulažu kada veruju u dugoročnu stabilnost zemlje, što govori o tome da se finansijska slika Srbije u svetu drastično promenila tokom poslednje decenije.

Po prvi put emisija je realizovana u tri tranše i u dve različite valute. Prva tranša u iznosu od milijardu evra, sa dospećem 2031. godine i kuponskom stopom od 4,25 odsto, iskoristiće se za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju sledeće godine, rekao je prvi potpredsednik Vlade.

Druga tranša, kako je dodao, u iznosu od 900 miliona evra, sa dospećem 2038. godine i kuponskom stopom od 4,875 odsto, predstavlja još jednu u nizu „održivihˮ obveznica Republike Srbije.

Mali je istakao da je posebno važna zelena obveznica, s obzirom na to da će se sredstva prikupljena ovom emisijom koristiti isključivo za finansiranje zelenih projekata, kao što su unapređenje železničke infrastrukture, nabavka vozova, projekat beogradskog metroa i drugo.

Prema njegovim rečima, ostatak prikupljenih sredstava će se kroz treću tranšu, takođe, koristiti za velike kapitalne projekte u okviru nacionalne strategije „Srbija 2030ˮ.

Poslednja tranša, u iznosu od 1,25 milijarde dolara, dospeva 2036. godine, rekao je on i dodao da je Ministarstvo finansija danas realizovalo operaciju finansijskog hedžinga, čime je dolarsku kuponsku stopu zamenilo kuponskom stopom u evrima od 4,66 odsto.

Mali je naglasio da prevremenim otkupom obveznica koje dospevaju 2027. godine aktivno upravljamo javnim dugom i dodatno jačamo stabilnost javnih finansija.

Posebno smo posvećeni ulaganjima u „zeleneˮ projekte, koji podstiču održivi i inkluzivni ekonomski rast, rekao je Mali i istakao da je država tokom aukcije uspela da smanji cenu u odnosu na inicijalnu stopu za 30 baznih poena.

To je, kako je podvukao, veoma dobar rezultat u aktuelnim uslovima na tržištu kapitala, koje karakterišu povećana neizvesnost i promenljivi uslovi finansiranja.

Prvi potpredsednik Vlade je objasnio da je emisija u skladu sa planiranom dinamikom finansiranja velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji, ali i sa projekcijom javnog duga, koja za kraj ove godine iznosi 44,5 odsto.

On je ukazao na to da će projekcija biti ispoštovana i da se striktno vodi računa o nivou javnog duga, jer nam je stabilnost javnih finansija neophodna u aktuelnim svetskim krizama.

Naš javni dug je na kraju februara iznosio 41,5 odsto BDP-a, što je duplo manje u odnosu na javni dug evrozone koji se kreće na nivou od oko 89 odsto, istakao je on i dodao da ovom transakcijom Republika Srbija dodatno jača otpornost na spoljne rizike i obezbeđuje stabilne izvore finansiranja.

Prema njegovim rečima, ekonomija Srbije je danas daleko otpornija na šokove jer se novcem, investicijama i reformama upravlja odgovorno i to su stvari koje su Srbiji pre dve godine prvi put donele investicioni kreditni rejting.

Mali je poručio da očuvanje fiskalne stabilnosti, pažljivo planiranje trenutka zaduživanja i blagovremeno upravljanje javnim dugom postaju od suštinskog značaja za zaštitu ekonomskih interesa države i građana.

Prvi potpredsednik Vlade je istakao i da su od početka godine zemlje Centralne i Istočne Evrope na međunarodnom tržištu emitovale obveznice u vrednosti od približno 60 milijardi evra, da je Rumunija na taj način prikupila osam milijardi evra uz nivo javnog duga koji je na kraju 2025. godine iznosio 59,3 odsto, Mađarska tri milijarde evra uz nivo javnog duga na kraju prošle godine od 74,6 odsto BDP-a, Poljska, 9,5 milijardi evra i dugom od 59,7 odsto BDP-a i Slovenija 2,5 milijarde evra uz nivo javnog duga na kraju 2025. godine od 65,7 odsto BDP-a.