Čini se,  da se danas na diskriminaciju protiv žena u Srbiji, kao i u svetu, gleda kao na stvar prošlosti. Mnogi podrazumevaju da je jednakost polova ostvarena i da je čak u određenim profesijama smer diskriminacije obrnut. Međutim, tvrdnja da je došlo vreme postfeminizma nije samo netačna već i pogubna,  za neophodni dalji napredak ka političkoj, ekonomskoj i društvenoj jednakosti polova. Stručnjaci se slažu, a pripadnice lepšeg pola to potvrdjuju,  da je diskriminacija žena na poslu, koja je ukorenjena u patrijahalnom  šablonu,  još uvek okrutna realnost većine žena u Srbiji.Sledeći primeri govore o kakvoj i koliko ozbiljnoj nepravdi je reč.

Žene se konstantno susreću sa predrasudama i neodobravanjem pri ulasku u takozvane tradicionalno muške profesije. Pitanja kao što su: ‘Da li planirate da osnujete porodicu?’ i ’Da li vidite materinstvo u vašoj bliskoj budućnosti?’ su samo neki od mnogobrojnih primera institucionalizovane diskriminacije protiv žena. Prema podacima RZS žene u Srbiji su na velikom planu zastupljenije u kategoriji stručnjaka, ali zbog društvenih predrasuda hronično imaju veću stopu nezaposlenosti i zaposlenosti u manje plaćenim profesionalnim granama.

Specifičan tip kako vertikalnog, tako i horizontalnog mobinga kojem su žene  više izložene nego muškarci je seksualno uznemiravanje.Trudnice su najizloženije nelegalnom prekidu radnog odnosa. Iz straha od promene prioriteta kod svojih radnika, tj. pretpostavke,  da će majčinstvo uvek staviti na prvo mesto, poslodavci često protivzakonito otpuštaju žene.

Što se tiče naše opštine, na rukovodećim mestima situacija je  11 prema osam,  u korist muškaraca. Od četiri osnovne škole, u dve su, na mestu direktora žene, a od dve srednje škole, jednu vodi  direktorka.  Žene su na čelu Doma zdravlja, Centra za socijalni rad, Vrtića, a imamo I predsednicu Skupštine, kao I šeficu kabineta predsenika opštine.

                   Što se tiče privatnog sektora, u opštini Raška  registrovano je I aktivno radi 738 privatnih preduzetnika, od kojih je 236 registrovano na žene. Najveći broj privatnih preduzetnica bavi se poslovima usluga, frizerskih, kozmetičarskih, krojačkih I trgovačkih delatnosti.  Kod nas radi ukupno 18 advokata, od kojih su 5 žene.

 A od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava, koja su konkurisala za subvencije za poljoprivredu u 2017 godini – 561-no,  u 95 gazdinstava su žene nosioci domaćinstva.