Izvor: Tanjug
Otpornost domaćeg finansijskog sistema je u 2017. bila veća nego u 2016, a povećana je po osnovu znatnog smanjenja učešća javnog duga u BDP-u i pada stepena evroizacije plasmana, rečeno je na konferenciji NBS.

U suprotnom smeru delovalo je privremeno povećanje deficita tekućeg računa platnog bilansa.

"Želimo da obezbedimo predvidiv i siguran ambijent za poslovanje", rekla je Tabakovićeva.

Istakla je da je finansijski sistem sada otporniji na negativne međunarodne uticaje sa kojima se može suresti u budućnosti, kao i da je potvrda toga povećanej kreditnog rejtinga Srbije i uspešno završen sproveden trogodišnji aranžman sa MMF-om.

Prošle godine su bili prisutni rizici na međurodnom robnom i fiansnijskom tržištu, pre svega, cena nafte i divergnetne politike FED-a i ECB-a, kazala je Tabaković.

U narednom periodu očekuje se ubrzanje rasta ekonomske aktivnosti, koji će dostići oko 3,5 odsto u 2018. i 2019. godini, uz zadržavanje povoljne strukture rasta.

Niska i stabilna inalcija i relativno stabilan devizni kurs obeležili su 2017. godinu.

Ublažavanje monetarne politike direktno je uticalo na pad dinarskih kamatnih stopa.

Referentna kamatna stopa je u 2017. godini snižena dva puta za po 0,25 procentnih poena, na 3,5 odsto, a inflacija se tokom cele godine kretala u granicama novog cilja (3,0 odsto uz odstupanja plus minus 1,5 odsto (i u decembru 2017. iznosila ciljana 3,0 odsto, što je i prosek za prethodnu godinu.

Dinar je ojačao prema evru za 4,2 odsto, a NBS je intervenisala neto kupovinom 725 miliona evra, čime su dodatno ojačane devizne reserve zemlje.