Prema predlogu Evropske komisije iz marta ove godine, države EU bi naplaćivale porez od tri odsto na digitalne prihode velikih firmi, koje se optužuju za izbegavanje poreza tako što profite kanališu u države EU sa niskim poreskim stopama.

Plan ima za cilj promenu poreskih pravila koja su dozvoljavala nekim od najvećih svetskih kompanija da plaćaju neuobičajeno niske stope korporativnog poreza na dobit.

Međutim, za to je potrebna podrška svih 28 država članica EU, a jedan broj njih se usprotivio predlogu, uključujući i male zemlje s niskim porezima kao što je Irska, koje su imale korist od toga što su multinacionalnim kompanijama omogućavale da kod njih prijavljuju profit ostvaren na drugim mestima kroz digitalnu prodaju kupcima.

Dok su se ranije najžešće kritike događale iza zatvorenih vrata, danas su sučeljeni stavovi mnogih ministara finansija EU izašli u javnost, jer je njihov sastanak u Briselu prenošen uživo putem interneta.

Nemačka, koja je prvobitno podržala plan, prvi put se založila za njegovo revidiranje, zatraživši da se iz delokruga delatnosti koje podležu digitalnom porezu isključe aktivnosti koje bi mogle da budu povezane sa proizvođačima automobila. 

Nemački ministar finansija Olaf Šolc je takođe rekao da porez ne bi trebalo uvoditi do leta 2020, i da ga treba primeniti samo ako se ne postigne nikakav globalni dogovor o istom pitanju.

Ministar finansija Francuske Bruno Le Mer, koji je već dugo glavni pristalica poreza, prihvatio je odlaganje njegove primene do kraja 2020., što je veliki ustupak, navodi Rojters.

Ipak, on smatra da EU i dalje treba da postigne dogovor o ovom pitanju do kraja ove godine, kako bi se izbeglo da države počnu sa primenom vastitih nacionalnih poreza, što bi bio potez koji bi, kako je rekao, naštetio jedinstvenom tržištu Unije.

Španija i Britanija su najavile vlastite nacionalne planove za oporezivanje digitalnih kompanija i ponovile da nameravaju da krenu sa njihovom realizacijom ne čekajući sporazum na nivou EU. 

Italijanski ministar finansija Ðovani Trija je izjavio da će i Italija nastaviti sama, ako do kraja godine ne bude postignut sporazum EU.

Austrija, koja trenutno predsedava EU, poručila je da će učiniti poslednji pokušaj da do sporazuma dođe na sastanku ministara finansija u decembru, ali da su podele koje su sada isplivale toliko duboke da su šanse za sporazum znatno smanjene.

"Vrlo je teško doći do dogovora o digitalnom porezu jer još toliko tehničkih pitanja nije rešeno", rekao je danski ministar finansija Kristijan Jensen.

On je dodao da je predloženi porez EU osmišljen tako da bi pogodio uglavnom američke kompanije, što bi isprovociralo SAD na odmazdu.

Irski ministar finansija Paskal Donoho, koji se dugo protivio ovom porezu strahujući da bi on mogao da umanji prihode Irske, izjavio je da će taj novi namet biti negativan presedan za Evropu, jer bi bio nametnut državama u kojima se nalaze korisnici umesto tamo gde se usluge proizvode.

"Mi smo neto izvoznici. Kakvu bismo reakciju imali da se ovaj model nametne nama?", rekao je ministrima.