Izvor: FoNet, Beoinfo

"Projekat je naručio i platio kralj Petar I Karađorđević. To je dvotomni album sa 50 akvarela i 80 crteža grafitnom olovkom na specijalnom japanskom papiru. Album je trebalo da bude poslat u Srbiju u leto 1914. godine, ali je izbio Prvi svetski rat i tako je ostao u Nemačkoj", rekao je Vesić.

 Kako prenosi Beoinfo, on je podsetio da Novi dvor, u kojem se danas nalazi Predsedništvo Republike Srbije, čija je gradnja započeta 1911. godine a završena 1922. godine, nikada nije uređen po ovom projektu.

Vesić je naveo da Aleksandar Karađorđević, prestolonaslednik a potom i kralj, nije želeo da enterijer Novog dvora bude izađen po projektu omraženih neprijatelja iz Velikog rata, pa je posao uređenja dobila i završila francuska kompanija "Bezije".

Vesić je rekao da će plan dizajna enterijera Novog dvora biti deo postavke Muzeja grada Beograda kao i da će Beograd nastaviti da kupuje i vraća srpsko kulturno blago koje se nalazi u svetu.

"Muzej grada Beograda prati tržište umetničkih dela u svetu, kao i tamo gde god se pojavljuje srpsko kulturno blago. Ako naše institucije smatraju da su za nas ti umetnički predmeti dragoceni, mi pokušavamo da ih kupimo i vratimo u Beograd. Tako smo uradili sa kolekcijom slika iz Jugoeksporta, koju su pokušali da prodaju u bescenje a koje su sada vlasništvo Beograđanki i Beograđana", rekao je Vesić.

On je dodao da je suviše „kulturnog blaga odneto, oteto ili prodato iz našeg grada u inostranstvo protekla dva veka”.

"Politika grada Beograda na kojoj insistiram jeste da u naš grad vraćamo naše oteto ili odneto kulturno blago. Srećan sam što u tome uspevamo", poručio je Goran Vesić.