Izvor: Tanjug

Ovim se predviđa da ranije umanjenje zarada od 10 odsto bude prepolovljeno, odnosno da se smanji na pet odsto.

U Vladi Srbije za Tanjug kažu da "nije reč o povećanju zarada već smanjenju ranijeg umanjenja".

Zarade zaposlenih u državnim i javnim preduzecima, kao i u javnom sektoru, veće od 25.000 dinara, prethodne četiri godine su u sklopu fiskalne konsolidacije bile umanjene deset odsto.

Kako se navodi u predlogu zakona, zaposleni čija je osnovna neto plata pre početka primene ovog zakona za puno radno vreme bila niža od 25.000 dinara zadržava svoju neto platu.

Ukoliko bi se primenom umanjene osnovice u smislu ovog zakona utvrdila osnovna neto plata niža od 25.000 dinara, tom zaposlenom se za puno radno vreme isplaćuje osnovna neto plata u iznosu od 25.000 dinara.

Zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom, plata se utvrđuje srazmerno njegovom radnom vremenu, a umanjenje se utvrđuje srazmerno umanjenju plate koju bi ostvario za puno radno vreme, za mesec za koji se vrši isplata.

Kako se navodi u obrazloženju za izmene zakona, nakon uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, stabilizacije javnih finansija i preokreta višegodišnje rastućeg trenda javnog duga, Vlada ostaje fokusirana na dalje poboljšanje privrednog ambijenta i obezbeđivanje visokih stopa privrednog rasta, sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva.

"Dostignute dinamične stope privrednog rasta i uravnotežene javne finansije, uz uspostavljenu silaznu trajektoriju javnog duga i nisku i stabilnu inflaciju, čine zdrave fundamente za dalja unapređenja svih makroekonomskih tokova, koja će kao krajnji rezultat imati smanjenje nezaposlenosti i podizanje životnog standarda stanovništva", ističe se u obrazloženju.

Privredna aktivnost tokom 2018. godine beleži snažan rast, nošen intenziviranom investicionom aktivnošću i većom ličnom potrošnjom domaćinstava, što korespondira sa značajnim rastom građevinarstva i uslužnog sektora posmatrano sa proizvodne strane BDP, koji su praćeni postojanim povećanjem obima industrijske proizvodnje i daleko boljom poljoprivrednom godinom od prošlogodišnje.

"Povećanje penzija i plata u javnom sektoru sprovedeno je uz strogi princip fiskalne održivosti i dozirano sa ciljem stimulativnog dejstva na domaći proizvodni i uslužni sektor. Ove intencije podržane su povećanjem minimalne cene rada, čime se obezbeđuje smanjenje socijalnog jaza i pravednija distribucija rasta, i to bez dodatnog opterećenja privrede, što je postignuto povećanjem neoporezivog dela zarade", navodi se u obrazloženju.

Predviđeno je da zakon stupi na snagu 1. januara nakon što ga prethodno usvoji skupština.