Izvor: FoNet

"Spreman sam da salušam mišljenja ne samo većine, već svih političkih stranaka u Srbiji i parlamentarnim i vanparlamentarnim, kakav odgovor Srbije treba da bude", rekao je Vučić na konferenciji za medije.

On je istakao da smatra da reakcija Srbije treba sa bude snažna, ozbiljna i odgovorna i dodao da će se za nekoliko dana sastati sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom.

Vučić je kazao da se za 27. april na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija sprema rezolucija o genocidu u Srebrenici.

Sve najgore mislim o užasnom zločinu u Srebrenici, ali ovo se donosi iz dva razloga. Jedan je da srpski narod bude kažnjen zbog svoje nezavisne politike i da bude dodatno pritisnut zbog KiM, a drugi da mogu muslimanima da pokažu da nemaju negativan stav prema njima, rekao je Vučić.

Dodao je da će dan iza toga, na osnovu samo jedne neobavezujuće presude, tražiti ratnu odštetu od Srbije, što su već najavljivali nekoliko puta.

Vučić je u obraćanju javnosti ocenio da se Srbija nalazi u izuzetno teškoj političkoj situaciji, ali ne svojom krivicom, već zbog geopolitičke situacije.

Kako je ocenio, i potencijalno članstvo Kosova u Savetu Evrope i rezolucija u UN služe za dodatni pritisak na Srbiju.

Vučić je ukazao da se Srbija pritiska zbog slobodarske politike, zbog vojne neutralnosti, odnosa prema ratu u Ukrajini i neuvođenja snakcija Rusiji.

Istakao je da zapadni svet ima problema zbog dešavanja u Gazi, ali i veliki pritisak zbog napredovanja ruskih snaga u Ukrajini, neizvesnog ishoda rata i buduće poruke Rusije oko onoga što se naziva "kosovski presedan", zbog čega teže da taj argument izbiju iz ruku Rusiji.

Govoreći o rezoluciji o Srebrenici, rekao je da su u grupi koja će je podneti Nemačka i Ruanda i da su na raspravio NATO bombardovanju Srbiji poručili da ne treba da se vraća 25 godina unazad, a tom rezolucijom će sve vratiti 27 godina unazad.

Govoreći o rezoluciji, pomenuo je i profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića, koji je ovih dana meta pretnji.

"Čuli smo od profesora Gruhonjića da ono što je zasnovano na genocidu ne može da postoji", rekao je Vučić i istakao da se to odnosi na Republiku Srpsku.

Na pitanje o tome kako komemtariše dešavanja oko Gruhonjića, Vučić je pozvao sve da niko nikome ne preti.

Profesore je pozvao da ne vređaju novinarke, a ostale da ne prete Gruhonjiću.

"Sve najgore mislim o svakoj izjavi Gruhonjića, ali ću svom snagom kao predsednik da štitim njegova prava na drugačije mišljenje", rekao je Vučić.

Gruhonjiću je poručio da treba da ga bude sram za Dinka Šakića, ali je naglasio da niko nema pravo da mu zbog te izjave ugrožava integritet.

Govoreći o odluci Saveta Evrope, Vučić je kazao da "i Kurtijevi sponzori i sam Kurti govore da je reč o vladavino prava".

"Kada im se nešto ne sviđa, oni kažu uveli smo sankcije Prištini, a u proteklih godinu dana na apsolutno svim međunarodnim forumima su učestvovali ti kojima su uvedene sankcije", ukazao je Vučić.

Na pitanje o tome da 4. član Ohridskog sporazuma podrazumeva da Srbija ne ometa ulazak Kosova u međunarodne organizacije, Vučić je rekao da nije želeo da potpiše taj sporazum upravo zbog članstva Kosova u UN i drugim organizacijama.

Naveo je da je od dolaska kosovskog premijera Aljbina Kurtija na vlast 2021. bilo više od 400 etnički motivisanih napada, a u devet godina pre toga 170 napada više.

Navodeći nepočinstva prema Srbima na Kosovu, Vučić je podsetio na embargo na srpski robu, na neformiranje Zajednice Srpskih opština, uništavanje srpskih kulturnih i verskih spomenika i na napad na imovinu Srpske pravoslavne crkve.

Kada je reč o upotrebi dinara na Kosovu, Vučić je rekao da se Beogradu govori da ne može ništa da radi preko Poštanske štedionice i da bi najbolje bilo da se filijale te državne banke prodaju stranim bankama.

"Oni jednostavno nisu normalni. Možete da mi se smejete, ali oni svi zajedno nosu normalni", rekao je Vučić.

Govoreći o Kosovu i navodeći zločine nad Srbima, Vučić je kazao da je za neke u Srbiji zločinac Milan Radoičić, koji je preuzeo odgovornost za septembarske događaje u Banjskoj, ali ne znaju ko je Azem Kurtaj.

"Kurtaj, koji je pucao u našu decu na Badnje veče, protiv njega nema ništa. Jeste li čuli nekada da ih neko iz Evrope pita nešto o njemu", pitao je Vučić.

Govoreći o ZSO, Vučić je rekao da su mu predstavnici "velike petorke" više puta ponovili da je prva obaveza Prištine da je formira.

"U lice mi ponovljeno više puta da Srbija nema nikakvu obavezu i da je prva obaveza iz osnovnog sporazuma formiranje ZSO", istakao je Vučić.

On se na konferenciji obratio i donedavnom ambasadoru Srbije u Americi Marku Đuriću, povodom toga kako se naziva bombardovanje Jugoslavije 1999. godine.

"Đuriću, ako hoćeš da budeš ministar u novoj Vladi, to nije intervencija, to je bila agresija. Iako se to ne sviđa zemlji domaćinu, tako je i tako će biti dok sam ja predsednik", poručio mu je Vučić.

Govoreći o Republici Srpskoj, Vučić je rekao da je situacija dinamična i uzavrela i tražio da mu se pokaže koji član Dejtona je ona prekršila kada je reč o imovini.

Dodao je da će zamoliti Dodika da vodi politiku spuštanja tenzija, ali da to neće promeniti odnos prema Republici Srpskoj.

Komentarišući ekonomske prilike, Vučić je rekao da je privredni rast u februaru bio 5,9 odsto, da je fleš procena za inflaciju 4,5 odsto i da je Međunarodni monetarni fond rezultate Srbije ocenio kao impresivne.

Govoreći o izborima u Beogradu, Vučić je naveo da sva istraživanja pokazuju da je opozicija "pala" i da je razlika dvocifrena u korist vlasti.

"Promenio se Beograd, čak im je lakše da dobiju izbore u nekim drugim mestima, što je problem za Vučevića, Dačića i neke druge", rekao je Vučić.

Istakao je i da će predložiti Vladi da opozicioni stručnjaci, uključujući i one iz Crte, svakog dana gledaju birački spisak i zatražio da mu neko objasni "kako mrtav čovek može da glasa".

Konferenciju je završio pričom o fudbalskom klubu "Partizan", rekavši da su se on i ministar finansija Siniša Mali ceo dan mučili da bi mu pomogli da naredne sezone igra u Evropi i da okuplja one koji mu skandiraju pogrdne poruke.

Precizirao je da je danas Partizanu dato 3,2 miliona evra i naveo da je taj klub prvi put prihvatio da ogoli svoje finansije i da dozvoli stručnjacima da utvrde tačan iznos duga, što je dobar korak ka ukupnom ozdravljenju kluba.

Kako je naveo, ukupan dug Partizana premašuje 50 miliona evra.