Izvor: Tanjug

"Nadam se i verujem da će Amerika poštovati, respektovati suverenitet, nezavisnost i slobodu srpskog naroda i srpske države, baš onako kako mi cenimo slobodu, snagu i nezavisnost SAD", rekao je predsednik Vučić na otvaranju izložbe "Kraljevina Srbija i Sjedinjene Američke Države" u Arhivu Srbije.

Izrazio je i nadu da ćemo jedni druge jednako da poštujemo i da Amerika poštuje Srbiju baš onako kako Srbija poštuje Ameriku.

Srbija, kaže, želi prijateljstva i partnerstva u miru i da zajedno sa SAD stvaramo nove Tesle i Pupine.

Vučić je, primetivši da je danas važan dan u istoriji Srbije, ocenio da su naši odnosi sa SAD višeslojni i višeznačni, a da mi kao mali narod treba da težimo što boljim odnosima sa ovom najvećom silom.

"Treba da pokušamo da dobijemo najviše što možemo za zemlju i narod, a trudimo se da izgubimo najmanje što mora u tim odnosima", istakao je predsednik Srbije.

Prema njegovim rečima, danas u Srbiji svako zna kakvi su nam bili prethodnih 30 godina odnosi sa SAD.

"To su bile teške godine, godine u kojima smo se oko malo čega po vitalnim strateškim pitanjima saglašavali. Ali, 30 godina ne čini istoriju srpskog i američkog naroda", poručio je Vučić.

"Izložba pokazatelj kako je jedan mali narod uspevao da bude partner SAD"

Zahvaljujući trudu Arhiva Srbije imamo priliku, rekao je predsednik, da vidimo značajna dokumenta, citate, kopije telegrama, koje su beležile našu istoriju i ukazuju sa koliko poštovanja smo se obraćali jedni drugima i kako je jedan mali narod uspevao da bude partner tako velikoj i važnoj sili kao što su SAD.

Rekao je da bi pomenuo nekog ko nije deo izložbe, ali je važan deo istorije u odnosu dve zemlje, Stiva Tešića, koji je rekao da je krivac kojeg upoznaš uvek manje kriv od onoga kojeg nisi upoznao.

"Možda posle tih 100 godina upoznajemo i prestanemo da budemo jedni drugima krivi za sve. Za sve da budemo krivi, teško i ne sme da opstane", podvukao je Vučić dodajući da je to važan i dugačak proces.

"Mi i vi volimo da neko bude kriv. Lakše je da ga kaznimo u vašem slučaju, a da ga mrzimo u našem. Od Linkolna, Ruzvelta, Kenedija učili smo važnu lekciju odgovornosti, izbegavanju izgovora. Danas ima ljudi u našoj zemlji koji ne žele da za sve nedaće krive Ameriku, niti očekuju ništa više od onoga što mogu SAD da daju. Očekujemo od SAD da dobro razume da Srbija ne može da da i pruži više od onoga što su njeni interesi", naglasio je Vučić.

Istakao je da su SAD velika zemlja, najbolji primer da možeš i moraš sam, da nema kukanja i pravdanja, dodajući da takvu Srbiju, samosvesnu, željnu uspeha, oslobođenju izgovora, bez jadikovanja i opravdanja želimo da izgradimo, a SAD može da pomogne time, kao što je počela da radi, da nas čuje, ne one koji kukaju, već one koji argumentovano zastupaju legitimne interese.

"Ne treba nikog da proglašavamo za večnog neprijatelja, pogotovo ne zemlju koja je bila u stanju da primi najbolje od nas, Teslu, kojem bi neki da promene rod, Pupina i druge. Ta razmena najboljih je osnovni recept za odnose SAD i Srbije. Naši mladi naučnici su tamo, njihovi investitori ovde. Politika je, u svemu tome, neretko i višak, osim kada je svesna da je sva veličina u sposobnosti da ne greši, već da ume da ispravlja. Mi našu u odnosima sa SAD ispravljamo, bez potrebe za reciprocitetom. Šta će oni sa svojim, pitanje je za njih", rekao je Vučić.

"Pozdraljam svaki novi dan u odnosima Srbije i Amerike"

Naglasio je da ne želimo da bilo koji rat bude povod i razlog za prijateljstvo, podsećajući da smo bili saveznici u Drugom svetskom ratu, što je istorija koju poštujemo i cenimo, te smo zahvalni saveznicima i braći po oružju.

"Hoćemo danas prijateljstvo i partenerstvo u miru, da zajedno stvaramo Tesle i Pupine. Da nas to veliko more, sva carstva među nas, ne razdvajaju, već da budu spona koja nas približava. Da krivce ostavimo istoriji, jer oni za budućnost nisu potrebni. Pozdraljam svaki novi dan u odnosima Srbije i Amerike", rekao je Vučić.

Istakao je važnost Arhiva kao ustanove za svaku zemlju, kao i dokumenata koji se u njemu nalaze, a koja treba da budu što vidljivija i pristupačnija našoj deci, kako bi iz prošlosti mogli da izvuku pouke za bududćnost.

Predsednik Srbije posebno je zahvalio američkom ambasadoru i ljudima iz ambasade te zemlje na divnim spotovima koje su o Srbiji napravili, uz nadu da će i oni pomoći u orijentisanju naše budućnosti, a ne da se samo govori o prethodnih 30 goidna odnosa dve zemlje.

Dodao je i da se nada da će američka zastava biti iznad Bele kuće, baš kao srpska iznad Andrićevog venca, ali kada god to bude potrebno da srpska bude u Beloj kući, a američka u Andrićevom vencu.

Direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić rekao je da je ta ustanova čuvar pamćenja, baštinik identiteta, izvorište znanja, koja čuva dokaze da postojimo kao država, kao narodi i kao pojedinci.

Arhiv je u metafori književnika "kapija prošlosti", a jedan francuski kolega zabeželio je da to "nisu papiri, to su životi ljudi" dodao je Perišić i poručio: "Države koje ne pridaju puni značaj arhivima ne poštuju sebe i nemaju budućnost".

Perišić je na otvaranju izložbe u Arhivu Srbije povodom sto godina od Srpskog dana u SAD, "Kraljevina Srbija i Sjedinjene Američke Države" rekao da je upravo iz razumevanja značaja arhivskih dokumenata predsednik Srbije uveo novu, pre njega neprimenjivanu praksu, da predsednicima i premijerima stranih država prilikom njihovih poseta Arhiv Srbije izlaže dokumenta značajna za istoriju dve države, države Srbije i države gosta.

Sa ogromnom pažnjom i interesovanjem za sadržinu dokumenata strani državnici u tim prilikama iskazuju poštovanje prema našem sačuvanom arhivskom blagu značajnom i za njihovu državu, naglasio je Perišić.

Dodao je da nije slučajno ni što je ambasador SAD Kajl Skot razmišljajući kako da doprinese stogodišnjici jednog velikog dana uputio saradnike u Arhiv Srbije sa idejom da uspostavi saradnju na ovom projektu.

"Dokument nije istorija, ali bez dokumenata nema istorije. Bez njih ne bi bilo ni ovog današnjeg događaja. Izložene konvencije, zvanična pisma, prepiske, telegrami sa dramatičnim sadržajem, fototografije, poruke državnika, naučnika, umetnika, izvodi iz štampe i drugi materijali samo su deo onoga što se u Arhivu Srbije čuva na temu odnosa Kraljevine Srbije i SAD", rekao je Perišić.

Istakao je da je važno da kao društvo negujemo svest o značaju arhiva zato što u istoriji društva ništa ne nastaje niti se gradi samo od sebe, već na onome što je prethodilo.

"Koreni prijateljstva i međusobnog razumevanja Srbije i SAD su duboki. Visoki državni zvaničnici i intelektualni krugovi SAD su 1918. godine govorili da je srpski narod 1389. godine na Kosovu, braneći svoju državu i slobodu, branio i Evropu, a da su u Prvom svetskom ratu Srbija i SAD branili civilizaciju. Može li biti većeg istorijskog, moralnog kapitala, dublje osnove i čvršćeg korena za prijateljstvo 100 godina kasnije", upitao je Perišić.

U Arhivu Srbije je, povodom sto godina od Srpskog dana u SAD, otvorena izložba "Kraljevina Srbija i Sjedinjene Američke Države".

Uz originalna dokumenta Arhiva Srbije, fotografije, izvode iz ondašnje američke i srpske štampe, izložba prati odnose dve države od potpisivanja Konzularne konvencije i Trgovinskog ugovora 1881. godine, do kraja Prvog svetskog rata 1918. godine.

Prijateljstvo, saradnja i savezništvo između Srbije i SAD izgrađivalo se kroz razne vidove diplomatskih, trgovinskih i kulturnih veza i kroz ostvarivanje zajedničkih istorijskih ciljeva u Prvom svetskom ratu.

Na izložbi su, između ostalog, predstavljena i dokumenta o imenovanju prvih diplomatskih predstavnika dveju država, telegram Vudroa Vilsona povodom obeležavanja Kosovskog dana u Vašingtonu, poslanica Roberta Lansinga, državnog sekretara SAD, povodom Srpskog dana u SAD, kao i pismo zahvalnosti regenta Aleksandra Karađorđevića predsedniku SAD Vudrou Vilsonu na velikoj pomoći srpskom narodu.

Značajan deo izložbenog prostora posvećen je humanitarnoj ulozi američkih medicinskih misija u Srbiji tokom Prvog svetskog rata.

Misija Američkog crvenog krsta, na čelu sa dr Edvardom Rajanom, upućena je u Srbiju ubrzo po izbijanju rata, o čemu svedoči pismo Mihajla Pupina, srpskog generalnog konzula u Njujorku, upućeno srpskoj vladi 8. septembra 1914. godine.

Osim dokumenata iz perioda 1881-1918. godine, posebno zanimljiv i jedan od retkih sačuvanih dokumenata iz perioda pre uspostavljanja diplomatskih odnosa je i dopis Luja Čepkeja, američkog konzula u Bukureštu iz 1868. godine, kojim poslove američkog konzulata tokom svog odsustva poverava srpskom zastupniku u Bukureštu Kosti Magazinoviću.

Pored predsednika Vučića prisutnima, među kojima su bili i ministri u Vladi Nebojša Stefanović, Nela Kuburović, Vladan Vukosavljević, Jadranka Joksimović, Zoran Đorđević, Nenad Popović, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević i generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, obratili su se ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot i direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić.

Izložbu organizuje Arhiv u saradnji sa Ambasadom SAD u Srbiji, a autorke su Jelica Reljić i Ljubinka Škodrić.

Izložba će biti otvorena do 28. avgusta, od utorka do nedelje od 10 do 18 časova, uz slobodan ulaz.