Dvadeset i tri godine kasnije, bol zbog zločina u Goraždevcu ne bledi, i ostaje upisan u pamćenje srpskog naroda kao jedno od najtežih stradanja Srba nakon 1999. godine i dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju.

I danas, kada se sećamo nevino stradalih, svedočimo da se tenzije i pritisci na Srbe na Kosovu i Metohiji nastavljaju.

Svaki novi napad, svaka duga cev uperena prema srpskom narodu i svako prećutkivanje nasilja podsećaju na to da istinski mir ne može postojati tamo gde za naš narod nema zaštite, niti pozivanja na odgovornost onih koji su vršili zločine nad srpskim narodom.

Zato je naša obaveza da pamtimo Ivana i Panteliju, da ne zaboravimo ranjenu decu iz Goraždevca i da njihovim porodicama nikada ne dopustimo da ostanu same sa svojim bolom.

Njihov život i njihovo sećanje jači su od onih koji decenijama žele da strahom i silom proteraju Srbe sa njihovih vekovnih ognjišta.

Najveći odgovor onima koji su želeli da srpsko ime nestane jeste da ono i dalje živi u porodicama, u deci i u istrajnosti naroda koji nije pristao da zaboravi svoje žrtve, navodi se u saopštenju.