Izvor: RTS

Žene žrtve nasilja najčešće su bez posla, ekonomski zavisne od partnera, nasilnika, zbog čega godinama i trpe nasilje. Izmena odluke o finansijskoj podršci porodicama sa decom podrazumeva i izmenu termina "porodica".

"U stavu 3 se kaže da porodicu ne čini nasilnik, odnosno nasilnik u porodici i njegovi prihodi, imovina, ne utiču na to da žena, žrtva nasilja ne može da ostvari neko pravo koje joj je do tada pripadalo", objašnjava sekretar Sekretarijata za dečju i socijalnu zaštitu grada Niša Mirjana Popović.

Novčanu pomoć žrtve nasilja dobijaju preko Centra za socijalni rad. U zavisnosti od broja dece ostvaruju pravo na ekonomsku naknadu.

"Od jula imamo devet primera da se koristi neko iz palete tih prava, a što ranije nisu mogli da ostvaruju, jer po ranijem Zakonu o socijalnoj zaštiti, žrtve su mogle da ostvaruju materijalne prinadležnosti, ali ovo je nešto novo", ističe pomoćnik direktora Centra za socijalni rad u Nišu Lidija Stanković.

Tatjana Nikolić iz niškog Centra za devojke ukazuje da je značajno da žrtva bude ekonomski obezbeđena.

"Neophodno je da žena, žrtva nasilja, bude i ekonomski obezbeđena. Svaki način na koji se pomogne, da li kroz mere grada ili države, je dobrodošao", navela je Nikolićeva.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici primenjuje se od juna prošle godine, ciljevi su preventivno i zajedničko delovanje policije, tužilaštva, sudova, centara za socijalni rad. Registar nasilnika postoji, poznat je institucijama.

"Ono što nedostaje kada se radi o sudskom postupku jeste to da sudije zameraju da odluke donose bez saslušanja samih aktera tih događaja. Tu smo spremni da predložimo određene izmene zakona", rekao je predsednik Višeg suda u Nišu Zoran Krstić.

Policijska uprava u Nišu u ovoj godini beleži 950 slučajeva nasilja u porodici, u 729 slučajeva izdate su hitne mere zabrane prilaska nasilnika žrtvi.